ГЛИШИЋ, Љубиша

ГЛИШИЋ, Љубиша, ботаничар, универзитетски професор (Краљево, 12. VI 1888 -- Београд, 27. I 1987). Студије биологије започео је 1908. на Природно-математичком одсеку Филозофског факултета у Београду где је дипломирао 1912. У периоду 1913--1921. био је приправник и средњошколски професор у београдским гимназијама. Учествовао и у балканским ратовима и I светском рату, прешао Албанију и борио се на Солунском фронту. У истом периоду је као члан војних комисија боравио у Француској и Енглеској, где се истовремено упознавао са научним радом и ботаничарима у ботаничким баштама у Монпељеу, Греноблу и Лондону. Радни век Г. био је испресецан ратовима. За указаног асистента у Ботаничком заводу изабран је 1922. Као ученик професора Н. Кошанина држао је практикум и вежбе из морфологије и систематике биљака, али је, боравком у Лондону, запазио и нове правце у науци, те је настојао да развија савремене ботаничке дисциплине, цитологију и ембриологију. Докторску дисертацију под насловом „Развиће женске X-генерације и ембриона у рода Ramondia", у којој је обрадио цитолошке, ембриолошке и генетичке одлике балканских ендемoреликтних врста Ramonda serbica и R. nathaliae, одбранио је 1923. По одбрањеној докторској дисертацији изабран је 1924. за доцента, а 1939. и за редовног професора Београдског универзитета. Од 1934. обављао је дужност управника Ботаничког завода и Баште, као и главног уредника часописа Гласник Института за ботанику и ботаничке баште Универзитета у Београду, све до почетка II светског рата, када је одведен у заробљеништво. По завршетку рата и повратку у земљу, наставио дужност управника до одласка у пензију 1958. У послератном периоду посебно се посветио организовању наставе и научног рада и подизању нових кадрова неопходних за напредак ботанике на Универзитету у Београду. У периоду 1947--1949. био је декан Филозофског факултета, а затим и новоиздвојеног ПМФ. Од 1950. до 1952. био је проректор Универзитета у Београду. После пензионисања као хонорарни професор држао је наставу из цитологије и физиологије развића биљака на последипломским студијама, као и на новооформљеним факултетима у Новом Саду, Приштини и Сарајеву. Аутор је два универзитетска уџбеника, Елементи цитологије (Бг 1974) и Општа цитологија (Бг--Земун 1980) и неколико средњошколских уџбеника. Главна област његовог научног рада била је ембриологија биљака, посебно балканских ендемичних биљака, као и проучавања развића ендосперма биљака из различитих фамилија. Сматрао је да ембриолошка и цитолошка проучавања биљака могу да нађу примену у филогенетској систематици. На основу својих истраживања предлагао је ревизију филогенетских односа између фамилија Scrophulaceae и Orobanchaceae. Познати биљни цитолози и ембриолози ослањали су се на резултате његових радова. Носилац је Ордена рада, више повеља за заслуге у настави и науци, као и медаље Обилића и Албанске споменице.

ДЕЛА: „Development of the female gametophyte and endosperm in Haberlea rhodopensis Friv.", Bulletin de l'Institute et du Jardin botaniques de l'Université de Beograd, 1928, I, 1; „Über die Endosperm- und Haustorienbildung bei Orobanche hederae Duby und Orobanche gracilis Sm.", Bulletin de l'Institute et du Jardin botaniques de l'Université de Beograd, 1929, I, 2; „Ein Versuch der Verwertung der Endospermmerkmale für typologische und phylogenetische Zwecke innerhalb der Scrophulariaceen", Bulletin de l'Institute et du Jardin botaniques de l'Université de Beograd, 1936--1937, IV, 1; „Елементи цитологије. Ћелија: структура и функција", Суб. 1974.

ЛИТЕРАТУРА: М. М. Јанковић, „Професор др Љубиша Глишић (поводом 85-те годишњице живота)", Гласник Института за ботанику и ботаничке баште Универзитета у Београду, 1973, VIII, 1--4; М. Нешковић, „Љубиша М. Глишић (1888--1987)", у: Живот и дело српских научника, IV, Бг 1998.

Бр.анка Стевановић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)