ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Јован

ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Јован, оперски певач (Крушевац, 16. X 1914 -- Београд, 18. IX 1979). Након Друге београдске гимназије завршио Правни факултет у Београду. Већ у гимназији професор музике, композитор Јосип Славенски, запажa његов музички таленат. За време студија пева у хору „Обилић" и похађа Оперски студио Београдске опере (код Рудолфа Ертлa). Након студија потпуно се посветио певању и завршио оперско-драмски одсек на Државном конзерваторијуму у Бечу (Ханс Духан). Од 1941, када је постао члан Опере Народног позоришта у Београду, остварио је око 25 водећих баритонских улога: Фигаро (Ђ. Росини, Севиљски берберин), Скарпија (Ђ. Пучини, Тоска), Амонастро, Риголето, Набуко, Јаго, Ренато (Ђ. Верди, Аида, Риголето, Набуко, Отело, Бал под маскама), Кнез Игор (А. Бородин, Кнез Игор) и др. Концертно изводио и дела Г. Ф. Хендла, Л. Ван Бетовена, соло песме Ф. Шуберта, Р. Шумана, С. Христића, С. Настасијевића, П. Коњовића, Ј. Хацеа, Б. Берсе. Концертирао и гостовао у већим градовима СФРЈ, у Бечу, Берлину, Аугзбургу, Грацу, Визбадену, Женеви, Мадриду, Паризу, Атини, Венецији, Лозани, Копенхагену. Био је члан жирија на међународном конкурсу „Чајковски" у Москви (1970, 1974) и на конкурсу „Ђ. Енеску" (1970) у Букурешту. По одласку у пензију, након 35 година рада у Београдској опери, радио као професор певања на Музичкој академији у Београду.

ЛИТЕРАТУРА: В. Јовановић, Београдска опера у Европи. Гостовања од 1954. до 1969. године, Н. Сад 1996.

Н. Марјановић