ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Бранислав

ГЛИГОРИЈЕВИЋ, Бранислав, историчар, виши научни саветник (Михајловац код Смедерeва, 31. VII 1935 -- Београд, 8. X 2012). Студије историје завршио је на Филозофском факултету у Београду 1959. и већ наредне године постао сарадник Одељења за историјске науке Института друштвених наука, такође у Београду. Када је 1969. из ове установе настао Институт за савремену историју, постао је његов члан, оставши у њему до пензионисања. Током 60-их и 70-их година припадао је групи историчара који су први започели архивска истраживања историје југословенске краљевине. Из таквог проучавања проистекла је и његова докторска дисертација „Демократска странка 1919−1929. године", одбрањена 1968. на ФФ у Београду, а објављена под насловом Демократска странка и политички односи у Краљевини Срба, Хрвата и Словенаца (Бг 1970). Због изузетно обимне и поуздане фактографије ова се монографија и данас сматра једном од најутемељенијих књига о политичким приликама у првој деценији постојања југословенске државе. Исто се може рећи и за другу његову монографију Парламент и политичке странке у Југославији 1919−1929 (Бг 1979), којом се доказао као веома добар познавалац историје југословенског парламентаризма. Објавивши ове књиге, посветио се другим истраживачким темама, првенствено историји КПЈ, њеном односу према националном питању и улози до тада мање познатих југословенских комуниста. Најзначајније његове радове из ове области представљају две монографије: Између револуције и догме (Зг 1983) и Коминтерна, југословенско и српско питање (Бг 1992). У трећем тематском кругу Г. се бавио историјом владарске куће Карађорђевић, објавивши најпре први део биографије краља Александра (Краљ Александар Карађорђевић, I, Бг 1996) и монографију о владавини Петра II (Краљ Петар II у вртлогу британске политике, Бг 2001), у којој је изнео тврдњу о пресудној одговорности Велике Британије за слом југословенске монархије. Неколико година касније, објавио је и тротомну биографију Александра Карађорђевића (Краљ Александар Карађорђевић, I−III, Бг 2010), приказујући га као ујединитеља југословенских народа и једног од великих државника XX в. Поред истраживачких радова, Г. је објављивао историјске изворе, а своју посвећеност историјској науци потврдио и као вишегодишњи уредник институтског часописа Историја 20. века (1988−1992).

ДЕЛА: Библ. у: Двадесет година ИСИ 1958−1978, Бг 1979; „Двадесет пет година ИСИ 1958−1983", Историја 20. века, 1984, 1−2; „Библиографија, ИСИ 1984−1994", Историја 20. века, 1994, 2.

ЛИТЕРАТУРА: Двадесет година ИСИ 1958−1978, Бг 1979; Енциклопедија српске историографије, Бг 1997; С. Ђуровић, „Др Бранислав Глигоријевић", Историја 20. века, 2012, 2.

М. Радојевић