ГЛЕДСТОН, Вилијам Јуарт

ГЛЕДСТОН, Вилијам Јуарт (Gladstone, William Ewart), државник, политичар (Ливерпул, 29. XI 1809 -- Харден, Велс, 19. V 1898). Завршио је елитни колеџ Итон и дипломирао класичне студије и математику на Оксфорду. Изабран је за посланика у Парламенту 1833. као представник Конзервативне партије и убрзо се истакао као одличан говорник. Био је следбеник идеја Р. Пила, вође конзервативаца. Брзо је напредовао у његовој администрацији, најпре 1834. у Министарству финансија, потом као подсекретар рата и колонија 1835. После Пиловог поновног доласка на власт 1841. Г. је постављен за подсекретара министарства трговине, 1843. за министра трговине, а затим је био министар колонија. Поново је изабран у Парламент 1850, а после Пилове смрти именован је за шефа његове групе посланика. Две године касније постао је министар финансија, где се показао као бриљантан стручњак који је увео значајне новине у порески систем. Задржао је исту функцију и у либералној влади лорда Палмерстона. Прешао је у Либералну (раније Виговску) странку и постао њен вођ. Први пут биран је за премијера 1868. Увео је 1870. обавезно основно школовање, што је током наредних деценија довело до искорењивања неписмености у В. Британији, као и реформе у војсци и државним службама. Потом је поднео оставку и привремено се повукао из политике, али су ситуација балканских хришћана и турска зверства у Бугарској довели до његовог реактивирања. Познат је његов памфлет о Црној Гори, који представља апотеозу малој балканској држави и њено представљање британској јавности од стране најпопуларнијег политичара тога времена. Серијом говора у Парламенту и јавних наступа и чланака од 1877. до 1880. потпуно је урушио протурску Дизраелијеву владу и као вођ Либерала надмоћно је победио на изборима 1880, поново поставши премијер. Познато је његово упозорење Аустрији у једном говору одржаном 1880. у Шкотској: „Руке себи!", а које се односи на аустрoугарску експанзионистичку политику према југословенским земљама. Након одбацивања појединих законских предлога у Парламенту поднео је оставку, али је 1886. по трећи пут формирао владу. После неуспеха да се изгласа закон о аутономији Ирске, опет је поднео оставку. На чело владе дошао је 1892, када је поново ставио на дневни ред Home Rule, закон о аутономији за Ирску, али га је Горњи дом одбацио, након чега је 1894. поднео оставку, којом је окончао политичку каријеру дугу преко 60 година. Г. је био први британски премијер који се залагао за моралне принципе у политици („Оно што није морално исправно не може да буде политички коректно"), што га је и мотивисало да се ангажује у јавности поводом турских зверстава у Бугарској. Залагао се за балканске хришћане, осуђивао је поједине одлуке Берлинског конгреса којима су занемарени интереси балканских народа, а посебно аустроугарску окупацију БиХ и игнорисање интереса Грчке. Као председник владе 1880. енергично је захтевао од Турске да испуни своје обавезе преузете Берлинским конгресом, посебно оне које су се односиле на уступање територија око Бара Црној Гори и Епира и Тесалије Грчкој. Његовим залагањем и поморском демонстрацијом силе у Јадранском мору Турска је била приморана да своје обавезе испуни. Био је најистакнутији британски државник Викторијанског доба, с правом називан „Велики старац". У јужнословенским крајевима уживао је велик углед због подршке хришћанима током велике Источне кризе. У Србији је изабран за почасног члана СУД и СКА, а после смрти ожаљен је као искрени пријатељ Јужних Словена.

ДЕЛА: „Montenegro", Nineteenth Century, London, May, 1877; Resolutions and Speeches on the Eastern Question in the House of Commons, London -- Paris -- New York 1877.

ЛИТЕРАТУРА: J. Morley, Life of William Ewart Gladstone, 3, London 1903; С. Јовановић, Гледстон, Бг б. г.; В. Новак, „Гледстон у светлости некролога југословенске штампе", Даница, Бг 1940; R. W. Seton-Watson, Disraeli, Gladstone and the Eastern Question, London 1962.

Б.ранко Момчиловић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)