ГЛЕЂЕВИЋ, Антун

ГЛЕЂЕВИЋ, Антун, песник, драмски писац (Дубровник, 1656. или 1657 -- Дубровник, 28. I 1728). Псеудоними: Звече (Поета Звече), Вукмир Златоносовић Херцеговац. Потицао је из трговачке породице Поповић, пореклом из Жупе дубровачке; после очеве смрти (1661) тутори су му били дубровачки писци Никола Бунић и Џанлука Антица. Школовао се у Дубровнику; 1681. примљен је у грађанску братовштину лазарина. Био је вицеканцелар, а потом канцелар Конавала и Цавтата. Писао је рефлексивну и пригодну поезију, сатиричну (личне, социјалне и политичке сатире), наглашено слободну и увредљиву, изразито личног тона; у низу сатира подсмевао се женама тоном барокног мизогинства. Како је у стиховима био исувише груб, подражавајући тон и манир Палмотићеве Гомнаиде, кажњаван је и затваран. Писао је и љубавну поезију, у коју су продирали аркадски тонови, а понекад крајње непристојности и ласцивности (Љувезни ноћне). У каснијим годинама доживео је душевни преокрет и спалио је низ својих дела. Као драмски писац један је од последњих аутора мелодрама. Превео је неколико мелодрама италијанских аутора: Ермион, Олимпија Дамира смирена, Белизаријо алити Елпидија Зориславу (А. Аурелија, Ф. Ачајуолија, А. Зена и др.); саставио је побожну драму Порођење Господиново (изведена 1703); бавио се темом Јудите (Ослобођење Бетулије). Из незадовољства Академијом Испразних, основао је са Ф. Геталдићем и П. Контистом Академију Штурака.

ДЕЛА: Дјела Антуна Глеђевића, Зг 1886.

ЛИТЕРАТУРА: П. Будмани, „Живот АГ", предг. у: Дјела Антуна Глеђевића, Зг 1886; M. Deanović, „Die Übersetzungen des AG", ASPh, 1936, 16, 3/4; М. Пантић, „Дубровачки песник АГ", Глас САНУ, 1960, CCXL, 5; С. П. Новак, Компаратистичке загонетке, Осијек 1979; Б. Ђорђевић, „Авдиенца господина Товарканти -- сатира АГ", ПКЈИФ, 2005, LXXI.

З. Бојовић