ГЛАВОЧИКЕ

ГЛАВОЧИКЕ (Asteraceae; Compositae), породица дикотиледоних цветница, претежно зељастих биљака, мањe жбунова, дрвећа и лијана. По броју врста припадају најбогатијим фамилијама цветница светске флоре. Процењује се да ова породица обухвата 12 потфамилија, 1.620 родова и око 24.000 врста. Карактерише их посебна грађа цвасти коју изграђују два типа цветова, цевасти и језичасти, или само цевасти, груписани у главицу, окружену многобројним прицветним листовима (инволукралне брактеје). По оваквој грађи цвасти су и добиле име. Традиционална таксономија дели ову фамилију на две потфамилије: Tubiflorae, чији представници имају само актиноморфне цевасте цветове и Liguliflorae са цевастим и зигоморфним језичастим цветовима. Цветови г. немају чашицу или је она представљена у виду папуса. Број прашника је обично 4--5, тучак је са два спојена оплодна листића. Сваки цвет даје по једно семе. Плод је ахенија са папусима или без њих, различитих облика на врху, од чекињастих до разраслих паперјастих творевина које семе чине лаким за расејавање ветром (нпр. маслачак). Г. су најбогатија фамилија у свим регионима умереног појаса, али су распрострањене у читавом свету изузев Антарктика и хладних пустиња Арктика. Највећи број врста налази се у Средњој, Јужној и Северној Америци, јужној Африци, Средоземљу, централној и источној Азији и др. На Балканском полуострву г. су врстама и родовима најзаступљенија породица цветница. Број врста на полуострву процењује се на око 150 родова и преко 1.000 врста. По богатству врста и подврста истичу се родови: Hieracium, Centaurea, Pilosella, Taraxacum, Achillea, Carduus, Cirsium, Senecio и др. Монотипски родови као што су Phitosia, Hymenonaema, Wagenitzia и Lyriolepis су ендемични за Балканско полуострво, док се број ендемичних врста процењује на преко 500 таксона. У Србији је забележено око 130 родова и 650 врста и подврста из ове породице од којих је око 15% ендемично. Многе г. су важне индустријске (сунцокрет), повртарске (салата, артичока, топинамбур), лековите (камилица, невен, ехинацеа, оман, пелен, кадифица и др.), медоносне (сунцокрет, солидаго, различак), инсектицидне или репелентне (бухач, повратић), декоративне биљке (хризантема, далија, георгина, космос, кадифица и др.). Одређен број врста г. из умереног појаса Азије и Северне и Јужне Америке унето је у Европу и Србију, а данас су корови сегеталних и рудералних станишта (Ambrosia artemisifolia, Solidago gigantea, S. canadensis, Aster lanceolatus, Erigeron annuus, Conyza canadenisis, Xanthium strumarium, Bidens cernua, Iva xanthifolia, Galinsoga parviflora и др.).

ЛИТЕРАТУРА: М. Гајић, „Главочике", у: М. Јосифовић (ур.), Флора СР Србије, VII, Бг 1975; D. M. Moore и др. „Compositae", у: Т. G. Tutin и др. (ур.), Flora Europaea, 4, Cambridge 1976.

В. Стевановић