ГЛАВОБОЉА

ГЛАВОБОЉА, осећај бола у пределу главе или врата. Познат је људској врсти од давнина. Трепанациони отвори на лобањама из периода неолита сведоче о покушају лечења бушењем рупа да би зли духови за које се веровало да изазивају главобољу могли да изађу из главе. Хипократ, 400 година п.н.е., описује поремећај вида који болесник доживљава као искривљену слику околине уз јак бол у слепоочницама који се затим постепено шири на читаву главу и врат, што се сматра првим записом напада мигрене, једног од најчешћих облика г. У XVI в. Томас Вилис, оснивач неуронауке, сматра да бол у мигрени изазива ширење крвних судова главе, а крајем XIX в. Вилијам Гауерс, отац савремене неурологије, лечење г. дели на превентивно и лечење самог напада. Истраживање механизама г. почиње експерименталним радовима Харолда Волфа 30-их година XX в. У наредном периоду, г. су активна област научних открића. Савремена истраживања настоје да открију узроке и мождане механизме бола главе, социјалне и психолошке факторе који су повезани са г., као и генетске предодређености за ову болест. Многобројна испитивања су усмерена на откривање лекова за олакшање бола у г.

Г. је веома честа тегоба. Већина људи у неком тренутку живота доживи г., а сваки други човек на планети најмање једном током годину дана. Узроци г. су многобројни, пошто ова тегоба често прати различите болести, међутим, само око 5% људи који се обраћају хитним медицинским службама имају г. чији је узрок поремећај који може да угрози живот. Па ипак, честе г., од којих пати око 30% становништва, поред патње за оболелог, ометају радни и друштвени живот појединца толико да је Светска здравствена организација уврстила г. међу првих десет болести које доводе до онеспособљености.

Процењује се да постоји преко 200 различитих г. Међународна класификација г. их дели, према узроку, у две велике групе: примарне и секундарне. Примарне г. представљају поремећај саме по себи, док су секундарне пратиоци неке друге болести. Г. изненадног настанка и веома јаког бола, затим она коју прати повишена телесна температура, повећање крвног притиска, поремећај свести или одузимање удова, оспа по кожи, губитак телесне тежине, податак о повреди главе или другим болестима упозорава да је, вероватно, изазвана поремећајем који захтева хитно лечење.

Ћелије мозга нису осетљиве на бол, међутим, друга ткива унутар лобање као што су мождане овојнице, крвни судови и живци реагују на бол, па затим преносе овај податак низом нервних влакана до мождане коре. Пут за преношење бола главе је повезан са многобројним другим структурама мозга које учествују у анализи болног сигнала, одговору на бол и емотивном доживљају. Код секундарних г. померање, притисак или истезање овог система изазива г. Тачан узрок примарних г. није довољно познат, међутим, савремена истраживања указују да се ради о обољењу делова пута за преношење бола главе или његових веза. За разлику од секундарних г., где дијагностичке процедуре могу да укажу на узрок болести, код примарних г. спроведена испитивања показују нормалан налаз.

Код одраслих најчешће су г. тензионог типа, мигрена и г. због прекомерне употребе медикамената. Г. тензионог типа је најчешћа примарна г. са високом учесталошћу од око 40% у популацији, међутим, код већине се напади бола јављају једном у месец дана или ређе. Одликује се умерено јаким болом који као обруч стеже чело, слепоочнице и потиљак, а обично пролази после одмора и без лека. Због ових особина, често се назива „обичном г". Око 2% оболелих, ипак, пати од веома честих, па чак и свакодневних напада г. тензионог типа и лечење ових болесника захтева примену одговарајућих лекова.

Мигрена је најпознатија и најбоље проучена примарна г., која се одликује нападима јаког и пулсирајућег бола, најчешће у половини главе због чега је још у старој Грчкој називана hemicrania. Бол у мигрени траје неколико сати или дана и праћен је мучнином, често и повраћањем, као и осећајем да су светлост и бука непријатни. Сваки покрет главе појачава г. Од мигрене пати око 12% људи и три пута је чешћа код жена, када се обично јавља уз менструацију. Често, данима или сатима пре напада мигрене, особа доживљава промену расположења, узнемиреност, потребу да зева, осећај жеђи, замор или поспаност, глад или потребу за одређеном врстом хране. Многим оболелима ове тегобе најављују напад мигрене. Сваки четврти болесник са мигреном, непосредно пре почетка г. доживљава поремећај вида у облику светлуцања, бљескова, овалних или лучних фигура назубљених ивица које постепено настају, шире се, а затим нестају из видног поља; или се доживљава трњење и утрнулост руке и лица са исте стране. Ови поремећаји опажања се називају ауром мигрене. За разлику од одраслих, код деце је мигрена нешто чешћа код дечака, напади бола краће трају, а праћени су бледилом, болом у стомаку, јаком мучнином и учесталим повраћањем. За прекид напада мигрене потребни су лекови, а код оболелих са честим нападима примењује се превентивни лекови који проређују нападе.

Последњих деценија на значају добија г. прекомерне употребе медикамената која по учесталости заузима треће место са више од 1% одраслих и 0,5% оболеле деце у свету. То је веома честа, неретко и свакодневна г. код које бол више не попушта на примену лекова. Сазнање да честа примена лекова против бола може код особа склоних г. да доведе до поремећаја на путевима за преношење бола главе, усмерило је лечење ове г. на превентивне мере контролом потрошње лекова против бола.

Друге г. су значајно ређе, међутим, исправно препознавање типа г. је неопходан услов за успешно лечење које је често специфично за одређени тип ове болести. Г. су одавно привлачиле пажњу многих лекара и истраживача, па ипак, тек са развојем савремених метода које су омогућиле бољи увид у функционисање мозга, г. постају равноправне са другим болестима. Национално удружење за главобоље Србије (НУГС), основано 2011, окупља лекаре који се баве лечењем оболелих од г. са циљем да се међу лекарима и у јавности повећа свест о лечивости г. Чланови НУГС су 2014. издали превод Међународне класификације г. на српском језику, што је учинило да прецизне одреднице дијагноза различитих типова г. буду приступачније нашој стручној јавности. У Србији постоји неколико центара за лечење оболелих од г.

ЛИТЕРАТУРА: Главобоље, национални водич за лекаре у примарној здравственој заштити, Бг 2005; Међународна класификација главобоља, Бг 2014.

Ј. Зидверц Трајковић