ГЛАВИНИЋ, Коста

ГЛАВИНИЋ, Коста, грађевински инжењер, професор Велике школе, политичар (Београд, 16. I 1858 -- Београд, 26. IX 1939). Завршио је Технички факултет Велике школе у Београду 1880. и као државни питомац у Берлину усавршавао грађевинску технику. По повратку у Србију постављен је 1884. за подинжењера у Железничком одељењу Министарства грађевина. Исте године изабран је за доцента, а 1886. за професорa на Тех. ф. Велике школе где је држао наставу до 1903. На Катедри за мостове и тунеле предавао је материју из ових области, а био је први наставник графичке статике, која је уведена као посебан предмет 1885. са знатним закашњењем у односу на развијене земље. За слушаоце овог предмета Г. је објавио тротомни уџбеник Графичка статика са основама графичког рачуна, 1--3 (Бг 1891, 1896, 1903). У прва два тома су дати елементи графичког рачуна, приказана је примена графичког поступка у анализи сила у равни, у статици конструкција пуних и решеткастих линијских носача с оријентацијом на прорачуне кровних и мостовских конструкција. У трећој књизи приказани су теорија притиска земље, прорачун потпорних зидова и анализа сводова. Обављао је функцију декана Тех. ф., а био је и ректор Велике школе 1900--1901. Од оснивања Удружења српских инжењера и архитеката (1890) учествовао је у његовом раду и био председник. После I светског рата радио је на организовању инжењера у Краљевини СХС и од 1919. до 1921. био први председник Удружења југословенских инжењера и архитеката. Од 1886. до 1903. био је одборник Београдске општине и више пута њен председник (1903--1905, 1906--1907, 1910), а по ослобођењу 1918. постављен је за привременог председника. Заслужан је за радове на изградњи комуналне инфраструктуре у Београду и за уређење града. Био је министар народне привреде (1908--1909) у влади Петра Велимировића и владин комесар при Народној банци до 1924, када је пензионисан. Још као професор Велике школе показао је велико интересовање за развој пољопривреде и унапређење услова живота на селу. Конструисао је пећ прилагођену сеоским срединама (Пећ за сеоске домове, Бг 1908) и сушницу за шљиве (Главинићева сушница за сушење воћа а нарочито шљива, Бг 1900). Његова сушница, за коју је добио бронзану медаљу на светској изложби у Паризу 1900, била је широко прихваћена у српским селима, што је допринело да се подигне извоз шљива у прерађеном облику. Као велик поборник задругарског покрета заједно са Михајлом Аврамовићем је радио на оснивању, развоју и ширењу земљорадничких задруга. Такође је подстицао развој здравственог задругарства. Имао је велике заслуге за оснивање Српског бродарског друштва које је основано 1891, а учествовао је у раду многих других удружења. Радове из грађевинске технике објављивао је у Српском техничком листу, а из проблематике српског села углавном у часопима Тежак и Здравље, али и у виду посебних брошурa. У српско-турским ратовима (1876--1878) у Београду је радио као инспектор болница, а у српско-бугарском рату 1885. и Балканском рату 1912. учествовао је у организацији добровољне санитетске службе. Одликован је Споменицом за ратове 1876, 1877, 1878, Таковским крстом IV степена (1900), Карађорђевом звездом III степена (1904), Oрденом Св. Саве IV (1897), III (1903) и II степена (1909), Крстом милосрђа (1913) и Oрденом Белог орла V степена (1922).

ИЗВОРИ: Српски технички лист, 1890--1918; Технички лист, 1919--1939.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Трифуновић, „Појава графостатике", ЗРМИ, 1984, 4, 12; В. Анђус (ур.), Грађевински факултет Универзитета у Београду 1846--1996, Бг 1996; Н. Наерловић Вељковић, „Коста Главинић (1858--1939)", у: М. Секуловић, Р. Мандић (ур.), Развој науке у области грађевинарства и геодезије у Србији, Бг 1996; О. Латинчић, „Константин Коста Главинић -- прилози из Историјског архива Београда", Наслеђе, 2012, 13.

Р.астислав Мандић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)