ГЛАСНИК ЗЕМАЉСКОГ МУЗЕЈА У САРАЈЕВУ

ГЛАСНИК ЗЕМАЉСКОГ МУЗЕЈА У САРАЈЕВУ, најстарији научни часопис у Босни и Херцеговини који континуирано излази од 1889. Покренут годину дана после оснивања Земаљског музеја у Сарајеву, часопис је успоставио размену и научну сарадњу са 65 музеја и научних центара у свету. Излазиo је тромесечно. Циљ часописа била је презентација грађе и научних резултата из свих научних области заступљених у Земаљском музеју у Сарајеву -- географије, историје, археологије, уметности, хералдике, етнографије, етнологије, геологије, зоологије, ботанике, минералогије, метеорологије, народне књижевности, библиографије књига и чланака о БиХ, статистике. У његовом раду уочава се неколико раздобља: раздобље аустроугарске окупације 1889--1918; раздобље предратне Југославије 1919--1941; раздобље СФРЈ 1945--1992; раздобље независне БиХ од 1995. Иако је намера уредништва ГЗМ била да часопис има мултидисциплинарни карактер, највећи број прилога у првом раздобљу излажења припадао је области археологије, где су преовладавали чланци из праисторијске и античке археологије, док је средњовековна археологија била знатно мање заступљена. Најзначајнији радови односили су се на археолошка ископавања праисторијских локалитета БиХ -- Гласинца, Дебелог брда, Језерина, Рипча, Рибића, Доње долине и Санског Моста. У области античке археологије истичу се чланци о ископавањима у Илиџи, Градини код Сребренице, радови о касноантичким базиликама у Зеници, Дабравини и Брези, као и радови Карла Пача из области римске епиграфике, нумизматике и римске археологије. Из области средњовековне археологије највише чланака објављено је о стећцима и натписима на њима. У области историјских наука највише чланака посвећено је историји БиХ под турском влашћу. Није занемарљив ни број радова из природних наука (ботанике, зоологије, минералогије и геологије). У ГЗМ су објављивали и истакнути научници из других научних центара -- Л. Талоци, К. Јиречек, И. Руварац и др. У раздобљу предратне Југославије видна је стагнација у раду ГЗМ, понајвише због смањеног интензитета археолошких истраживања. Зато у први план избијају чланци и расправе из етнографије и историје. Укупно су штампане 52 свеске у тзв. старој серији у раздобљу 1889--1943, а у ратном периоду 1941--1943. часопису је промењен наслов. Послератно раздобље од 1945, када је покренута Нова серија ГЗМ, одликују шира систематска истраживања у три дисциплине, због чега су установљене три посебне свеске -- за археологију, етнологију и природне науке. Између 1948. и 1963. Природњачко одељење је било у саставу Биолошког института, због чега Свеска за природне науке у том раздобљу није излазила. Од 1945. до 1992. изашло је: 51 свеска из археологије, 49 свезака из етнологије и 32 из природних наука. Прекиди у излажењу ГЗМ били су само 1944. и 1992--1995. ГЗМ данас излази једном годишње.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ћоровић, „Преглед садржаја Гласника Земаљског музеја", ГЗМ, 1914, 26; Ђ. Пејановић, Штампа Босне и Херцеговине 1850--1941, Сар. 1949; В. Поповић, „Преглед садржаја Гласника Земаљског музеја у Сарајеву од 1938--1952. године (L--LV и Н. С. I--VII)", ГЗМ, 1953, 8; Х. Ћурић, „Преглед садржаја Гласника музеја у Сарајеву од 1953--1963", Анали Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву за годину 1963, Сар. 1964; С. Љубичић, „Преглед садржаја Гласника Земаљског музеја Босне и Херцеговине у Сарајеву, Нова серија, Етнологија од 1953--1978. године (VIII--XXXIII)", ГЗМ, 1979, 34.

М. Маринковић