ГЛАСНИК ЗА ЗАБАВУ И НАУКУ

ГЛАСНИК ЗА ЗАБАВУ И НАУКУ, књижевни часопис који је излазио у Београду 1893. Власник и издавач Књижара В. Валожића, а уредник Милорад Павловић. Излазио од бр. 1 (20. јануара) до бр. 8/9 (20. и 30. IV 1893). Окупио je круг познатих сарадника књижевне штампе тога времена (Војислав и Драгутин Илић, Владимир М. Јовановић, Милорад П. Шапчанин, Радован Кошутић, Ј. Ј. Змај, Милорад Митровић). У уредништву је утицајну улогу имао Ђ. Поповић-Даничар (објављује писма Ђ. Јакшића, води рубрику „Помени" као хронику истакнутих личности и догађаја из српске историје; на његов подстицај објављују се народне пјесме из Македоније, односно „из Србије под Турцима"). Најбољи дио листа су прозни прилози: С. Сремац с хумористичким приповијеткама; Ч. Поповић као претеча Р. Домановића; М. П. Шапчанин се приближава модернијим темама и мотивима. В. Илић у полемици око статуса пјесника у српском друштву објављује једну од својих посљедњих пјесама („Песник"). Покренут послије гашења Отаџбине, Г. је покушао да повеже хетерогене струје савремене српске књижевности, али се, без институционалне подршке и подршке читалачке публике, брзо угасио.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Вученов, „Миле Павловић Крпа и његов Гласник", Зборник во чест на Блаже Конески, Ск 1984; Д. Иванић, Књижевна периодика српског реализма, Бг 2008.

Д. Иванић