ГЛАС КАНАДСКИХ СРБА

ГЛАС КАНАДСКИХ СРБА, гласило српске заједнице у Канади које је покренуто у Торонту 1944. Пошто су српски досељеници с почетка ХХ в. постали многобројнији, они у Канади формирају свој сопствени друштвени и културни живот. Први светски рат је посебно фаворизовао потребу да се Срби сами организују. Године 1914. у Њујорку је почела са радом Српска народна одбрана -- СНО (Serbian National Shield Society или SNSS), а Михајло Пупин, професор физике на Универзитету Колумбија, изабран је за председника СНО. Коришћењем СНО као модела, Срби из провинције Онтарио организовали су своју подружницу 1916. на оснивачком састанку у Веланду, а за председника је изабран Јанићије Кукуљевић из Хамилтона. У исто време, почиње да излази и Канадски гласник (Canadian Herald, Welland, Ontario, 1916--1918) под уредништвом Мићуна Павићевића, као гласило СНО. Подружнице СНО су формиране и у Хамилтону, Нијагара Фалсу, Калгарију, Ванкуверу и др. Амерички и канадски Срби регрутују око 20.000 добровољаца да помогну ратне напоре Србије на Солунском фронту и скупљају значајну материјалну помоћ својој отаџбини.

После I светског рата формирају се југословенско-канадска удружења, а Срби се придружују овим организацијама. Тако су подржали издавање листа Глас Канаде (Voice of Canada, Toronto, 1934--1943), а уредник листа био је Божа Марковић. Током II светског рата Срби су се поделили на оне који подржавају ројалисте и четнике, с једне, и на оне који подржавају партизане, с друге стране. Тако су крајем 1942. обновљене неке подружнице СНО у Канади. Године 1944. почиње да излази Г. к. С. (Voice of Canadian Serbs, Toronto, Windsor, 1944), а у новембру 1945. постаје званични орган СНО. Прво се штампа као недељник у Виндзору, а од 1983. као месечни писани медиј излази у Торонту. У време разбијања СФРЈ, канадски Срби почињу да се дистанцирају у односу на претходне идеологије, настављајући да промовишу српску културу, историју и православну вероисповест. Г. к. С. је гласило на српском језику и једна од најстаријих новина, после Политике из Србије и Американског Србобрана из САД. Тираж се временом мењао, али је достизао и 20.000 примерака. Уредници су били: Адам Прибићевић, Јован Јоветић, Петар Булат, Федор Рајић, Радмило Грђић, Радоје Кнежевић, Бора Драгашевић, Сузана Судар и др.

В.ладимир Гречић

С обзиром на послератну емиграцију, Г. к. С. од почетка има изразито патриотско-српски и антикомунистички карактер. Сарадници су били познате личности из српске емиграције: Радоје Кнежевић, Божидар Марковић, Радмило Грђић, Бора Трифковић, Марко Вукасевић, Бранко Мемедовић, Новак Вучелић, Велимир Тосковић, Милорад Гаћеша, Федор Рајић, Бора Драгашевић и др. За повремене енглеске секције биле су задужене Олга Б. Марковић и Драга Драгашевић. Душан Бијелић, под псеудонимом Душан Босанац, као сарадник и технички уредник значајно је допринео квалитету новина. До 1982. штампан је на ћирилици, у великом тиражу од 15.000 и излазио је недељно. Од 1983. постаје месечни лист, да би од 2011. био штампан двомесечно. Полако гашење Г. к. С. је очекивани природан процес, условљен променама као што је другачији профил новијег усељеништва и доступност вестима на интернету.

Г. к. С. је богати извор информација о животу српске заједнице у Канади. Доноси вести о новим српским црквама широм Канаде, о црквеним светковинама, венчањима, рођењима, умрлима. Штампају се извештаји о српским организацијама и политичке вести из земље са коментарима уредника. Рекламе српских компанија, ресторана, разних радњи, лекара, зубара, адвоката, дају слику о економском животу Срба и њиховом просперитету. У ранијим годинама текстови Слободана Јовановића, Адама Прибићевића и Лазе М. Костића допринели су да Г. к. С. буде на завидном нивоу и веома популаран широм континента. Рекламе о књигама које је публиковала српска издавачка кућа „Авала" у Виндзору драгоцени су извор за српску библиографију. Штампају се повремено приче и песме из српске класичне литературе, али је мало нових оригиналних текстова, осим мемоарске литературе, сведочанстава из рата, која могу бити од историјске важности. Новине су почев од 80-их година повремено штампале текстове познатих и популарних писаца из Србије, као М. Бећковића, Б. Црнчевића и др. без њиховог знања и дозволе. За време комунистичке владавине Г. к. С., као и многе друге публикације из дијаспоре, био је забрањен у Југославији. Микрофилм Г. к. С. је похрањен у канадским библиотекама, а копија је доступна и у Народној библиотеци Србије у Београду.

С.офија Шкорић

ЛИТЕРАТУРА: Encyclopedia of Canada's Serbs, Toronto 1999.

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)