ГЛАМОЧКО КОЛО

ГЛАМОЧКО КОЛО, један од регионалних играчких типова глувог/немог кола (у литератури друге половине XX в. називаног „играње без музичке пратње"). У почетку је по селима Гламочког поља било познато као старобосанско коло и извођено је само у формацији затворeног кола. Етнокореолошка истраживања показују да је касније -- услед жеље млађих генерација да играју брже, темпераментније и у формацији пара, али и под утицајем плесне праксе из удаљенијих крајева (нпр. Лике) -- старобосанско коло било извођено у обе формације (затворено коло и парови). Тада и добија назив Г. к. Из поменутог разлога, ово коло има више образаца корака и током његовог извођења мењају се формације и путање кретања. Како не садрже мелодијску компоненту музике, главну карактеристику Г. к., као и свих других глувих/немих кола (у сеоској плесној пракси, нарочито у подручју Динарских планина, називаних и „нијемо коло", „шутке", „глухо", „без ишта", „тихо" и сл.), представља метроритам који -- кроз шум или бат корака, као и звецкање накита играча -- остварује кинетичку срж плеса. Г. к. је плес састављен од више образаца корака у различитим метроритмичким обрасцима (најчешће „шестодел": две четвртине -- две четвртине -- две четвртине, или две четвртине -- две осмине + четвртина -- две осмине + четвртина) који се нижу током плесног тока у зависности од команди које извикује коловођа/командант. Извођење Г. к. почиње након колања (шетана игра уз песму из локалног репертоара) девојака у формацији затвореног кола. Кад девојке отпевају све стихове песме, једна каже: „Хајде" и тада заиграју живље и брже, а прикључују им се и момци. Промену обрасца корака, тј. команде на основу које играчи знају шта и како треба да играју, као и смену формација и путање кретања, најављује коловођа/командант. На његову команду (нпр. „'Ајдемо около!", „Врати!", „Поврати!", „Бјеж' около!", „Наопако!", „Један!", „Свак' себи!", „Свак' своју!" и сл.) мењају се смер путање кретања кола, плесна формација, образац корака, али извођење кола тече непрекидно. Будући да је извођење кола могло трајати дуго, поједини аутори истичу и његову социјалну функцију: путем оваквог типа кола могли су да се процене здравље и издржљивост девојке.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Допуђа, „Старобосанско коло из околице Гламоча", Билтен Института за проучавање фолклора, I, 1951; О. Младеновић, Коло у Јужних Словена, Бг 1973; Ј. Допуђа, „Игре без музичке пратње -- као специфичност у народним играма балканских народа", у: Рад XIV конгреса Савеза удружења фолклориста Југославије, Бг 1974; И. Иванчан, Народни плесови и игре у Лици, Зг 1981; Ј. Допуђа, Народни плесови -- игре у Босни и Херцеговини, Зг 1986; В. Карин, Плесна пракса Динараца у Војводини, докторска дисертација, Бг 2015.

В. Карин