ГЛАМОЧ

ГЛАМОЧ (Дламоч), средњовековна жупа у истоименом крашком пољу на југозападу Босне, са седиштем у граду Гламочу (1503. поменут као Београд--Гламоч). Према повељи бана Твртка из 1366, планина Виторог чинила је границу према жупи Пливи. Писана сведочанства о жупи Г. и њеним насељима ретка су и спорадична, а већи број средњовековних насеља потврђен је тек археолошким истраживањима. Власт над градом са жупом припадала је огранку фамилије Хрватинића, браћи Гргуру и Вукославу Павловићу, синовима Павла Хрватинића, и Гргуру Стипанићу. Према сачуваној повељи из 1357, они су предали Гламоч угарском краљу Лудовику/Лајошу Анжујском (1342--1382), а у замену су добили поседе у Славонији (Добра Кућа у Крижевачкој жупанији). Заједно са Купрешким, Дувањским и Ливањским пољем, односно истоименим жупама, жупа Г. чинила је посебну територијално-управну јединицу -- „земљу", која се у писаним документима јавља под именом „Западне стране". Најранији помен Западних страна налази се у интитулацији прве сачуване краљевске повеље Стефана Твртка I (1353--1391), издате Дубровачкој општини 10. IV 1378. Разлог за увођење новог назива у титулу и стварање нове управне јединице треба тражити у настојању краља „Босне и Срба" да учврсти своју власт над овим територијама. Остаје отворено питање колико је то било могуће извести до краја владавине краља Лудовика/Лајоша. Након његове смрти, међутим, уследио је период феудалне анархије у Угарском краљевству, што користи босански владар са својом властелом да би вратио некадашње територије. Поседе у жупи Г. имао је и босански војвода Павле Клешић, судећи према повељи краља Стефана Остоје из 1404. Крашки рељеф и састав тла одредили су распоред насеља и врсту привредних делатности, тако да је доминантније било сточарство од земљорадње по селима смештеним на ободу Гламочког поља.

Извор: Т. Смичиклас, Дипломатички зборник Краљевине Хрватске, Далмације и Славоније, XII. 1351--1359, Зг 1914.

литература: Ј. Мргић Радојчић, Доњи Краји. Крајина средњовековне Босне, Бг 2002; Т. Рибар, Западне стране у средњовјековној босанској држави, Бг 2010.

Ј. Мргић