ГЛАМА

ГЛАМА, врста сребра која је садржавала одређени проценат злата. О њој је остало највише података у књигама дубровачких трговаца Михаила Лукаревића и браће Кабужића. Добијала се у српским средњовековним рудницима Новом Брду, Јањеву и Брскову. Порекло имена није тачно утврђено, али се немачки термин glam, који се односи на састав стене, доводи у везу с њим. У српским изворима назива се „гламско сребро", а у латинским argentum de glama, argentum cum auro, argento indorato. Супротстављало се обичном или белом сребру, које је могло бити плико и фино. Удео злата у гламском сребру кретао се од 1 до 30%. Од удела злата зависила је цена г., а она је одређивана тек када се утврди колики је био проценат злата. У средњем веку злато је било десет пута скупље од обичног сребра, а г. је била три пута скупља од сребра које није садржало злато. Рударски стручњаци у средњовековној Србији познавали су процес раздвајања злата од сребра. У изворима су забележене набавке разних материјала, а пре свега шалитре, за коју је изричито наведено да служи за одвајање злата од сребра. У Котору је већ 1335. радио магистер за раздвајање злата од сребра. Тај технолошки процес за српску г. обављан је у самој Србији, али и у Дубровнику и Венецији. Из Србије су извожене знатне количине г. Од 1433. до 1447. у Дубровнику је склопљено 21 трговачко друштво, с капиталом од 26.800 дуката, за куповину гламског сребра у Србији. Браћа Кабужићи, који су пословали у Новом Брду, извезли су од 1428. до 1432. 565 кг гламског сребра у вредности од око 38.000 дуката. Од те количине 88% послали су на продају у Венецију. У просеку, пошиљке г. браће Кабужића садржале су око 25% злата, тако да је 565 кг златоносног сребра садржало 141 кг злата. То је до сада највећи познати годишњи извоз г. из српске државе. Он сведочи да су сребро и злато из српских средњовековних рудника заузимали значајно место у укупној европској производњи племенитих метала.

ЛИТЕРАТУРА: М. Динић, За историју рударства у средњевековној Србији и Босни, II, Бг 1962; И. Воје, „Argentum de glama", ИЧ, 1970, 16--17; Д. Ковачевић Којић, „Српско сребро и злато у европској производњи (XIV--XV вијек)", у: Европа и Срби, Бг -- Н. Сад 1996; Р. Ћук, Д. Ковачевић Којић (ур.), Старо српско рударство, Бг -- Н. Сад 2002; М. Динић, Из српске историје средњег века, Бг 2003.

М. Спремић