ГЛАГОЛСКА ИМЕНИЦА

ГЛАГОЛСКА ИМЕНИЦА, именица са значењем радње, стања или збивања, која је изведена од глагола несвршеног вида (нпр. мерење, спавање, чекање), а ређе од свршених глагола (нпр. предсказање, свануће, свргнуће). Деривација г. и. одликује се релативно високом регуларношћу. Уколико није дошло до лексикализације њиховог значења, тј. претварања значења радње, процеса у значење предмета или неко друго лексичко значење (нпр. распеће), г. и. значе исто што и мотивни глагол, али то значење исказују у облику именице. Г. и. се граде помоћу суфикса -ње, -ење, -ће (нпр. дисање, решење, смакнуће) и средњег су рода, за разлику од девербативних именица, које се граде помоћу већег броја суфикса од глаголске основе, које могу имати више суфикса и могу бити мушког, женског или средњег рода, нпр. -ација (мобилизација); -ава (тутњава); -њава (тучњава); -ај (насртај); -ак/-так/-етак/-итак (улазак, издатак, почетак, развитак); -ба/-идба (паљба, пловидба); -ња (сарадња); -тва (жетва); -еж (грабеж); -ина (куповина); -ачина (преметачина); -ка (набавка); -ст (завист); -ство (дежурство); -Ć-а (вика); -Ć-ја (удаја); *-*Ć (лом); -ажа (монтажа). Г. и. се већином употребљавају у једнини. Обликом једнине означавају оно што означава глагол од којег су изведене (уп. пушење цигарета − пушити цигарете). У множини се г. и. већином употребљавају с конкретизованим значењем (нпр. Сва уверења су на столу). Г. и. је једно од најзначајнијих средстава реченичне кондензације (синтаксички поступак којим се апстрактни садржај предикације изражава инфинитном или номиналном језичком конструкцијом, а не финитним предикатским изразом). У том погледу г. и. представља средство номинализације − синтаксичко-семантичког поступка којим се садржај семантичког предиката исказује номиналним средствима уместо вербалним. Тако се г. и. употребљавају у различитим падежним конструкцијама, у којима изражавају нереченичну предикацију, а уместо њих се у семантичкој интерпретацији примера лако може реконструисати клауза са глаголским предикатом, нпр. Размишљао је о њој с дивљењем − Размишљао је о њој и дивио јој се; Урадио је то из љубави према њима − Урадио је то зато што их је волео.

ЛИТЕРАТУРА: М. Радовановић, „Именица у функцији кондензатора", ЗМСФЛ, 1977, XX/1, XX/2; С. Танасић, „Исказивање агенса уз девербативне именице", ЈФ, 1996, LII; И. Клајн, „Граматички и лексикографски статус глаголских именица од несвршених глагола", НССВД, 1998, 27/2; Творба речи у савременом српском језику 2. Суфиксација и конверзија, Бг 2003; Ж. Станојчић, Љ. Поповић, Граматика српског језика за I−IV разред средње школе, Бг 2004; П. Пипер и др., Синтакса савременога српског језика (проста реченица), Бг − Н. Сад 2005; Б. Марић, Синтаксичка деривација у савременом руском књижевном језику у поређењу са српским, Бг 2012.

Б. Ковачевић