ГИФИНГЕР, Фрањо

ГИФИНГЕР, Фрањо (Giffinger, Franz), сликар (Нови Сад, ? 1826 -- ?, након 1878). Немачког је порекла. Након окончања основног школовања, похађао је Литографски завод Михаила Троха у Петроварадину, где се истакао добрим оценама из цртања. Одсек за рестаурацију слика на бечкој Академији ликовних уметности уписао је 1846. Током шесте деценије XIX в. долази у Војводину као путујући сликар, где слика и своје најпознатије дело Дете с добошем, сада у Галерији Матице српске у Новом Саду. Портрет детета с добошем изведен је у духу провинцијског бидермајера и представља сентиментални приказ дечјег света. Наиван цртеж интониран снажним и живим колоритом сублимација је Г. ликовног патоса. Портрет малог добошара истовремено указује и на шира друштвена збивања на тлу Војводине. Обогаћена грађанска класа почиње свој друштвени положај да материјализује уобличавањем културног капитала, а деца као симболи грађанске породице и социјалног статуса постају у предмартовској средњоевропској култури активни симболи идеализованог грађанског вредносног система. Слика детета са добошем симболизовала је социјални просперитет грађанства у којем је свет дечје игре постао важан едукативни сегмент у процесу нормирања грађанског универзума. Најзначајнија остварења Г. су портрети угледних грађана на територији Војводине и Славоније у стилу закаснелог бидермајера (Мушкарац из породице Остојић и Жена из породице Остојић ). Луксуз и величајност обогаћених грађана су упркос наменски изведеној суздржаности приказани у форми скупоцених акцесорних елемената (накит), који чине контраст тамним одевним формама и тако доприносе репрезентативности портретисаних. Г. је сликао и религиозне композиције. Помало наивно изведени Свети Ђорђе на коњу (1878) потврђује га и као сликара религиозних композиција, указујући на то да су жеље наручилаца утицале на сликареву жанровску разноврсност.

ЛИТЕРАТУРА: В. Стајић, Грађа за културну историју Новог Сада, Н. Сад 1951; В. Симић, Портрет детета у српском сликарству 19. века, Н. Сад 2004; „Свет детета и његова слика у српској уметности 19. века", у: Приватни живот код Срба у деветнаестом веку, Бг 2006; О. Микић, „Ликовна уметност у Новом Саду XVIII, XIX и прве половине XX века", у: Уметничка топографија Новог Сада, Н. Сад 2014.

И. Борозан