ГЕРМАН, Михаило Теодоровић

ГЕРМАН, Михаило Теодоровић, трговац, дипломатски агент (Банско/Разлог, Македонија, крај XVIII в. -- ?, 1845). Потиче из грчко-цинцарске породице. Након неуспешне трговачке каријере у Бечу отишао је у Венецију где се оженио Рускињом. Притиснут дуговима кренуо је 1811. за Мађарску, али је у Петроварадину ухапшен и враћен у Славонски Брод, одакле је протеран у Босну. У Београду се појавио 1815. издајући се за руског агента. Стекавши поверење кнеза Милоша, кренуо је у Петроград да тражи руску заштиту, а завршио као кнежев пуномоћник при руском конзулату у Букурешту. На турско инсистирање смењен је 1819, али га је Милош већ наредне године послао руском конзулу у Цариград. Његово обећање да ће Милошу издејствовати кнежевску титулу допринело је увећању прихода које је добијао од Србије. Услед нерационалног трошења новца Милош га је 1820. опозвао, али је одустао после интервенције руског конзула у Букурешту. Био је члан 5. српске депутације у Цариграду. Почетком 1822. Милош га је послао у Русију како би проверио гласине о руској иницијативи за припајање Србије Аустрији. Његов долазак у Србију из Петрограда 1825. представља први јавни акт Милошеве сарадње са Русијом. Уз братову помоћ и Милошев новац дошао је до Вуковог текста Српске историје, превео га на руски и штампао. Био је посредник између српске депутације у Цариграду и Руса, а по прекиду руско-турских односа напустио је Цариград. Милош га је 1835. именовао за „дејствителног државног совјетника" како би умирио руско-турске реакције поводом Сретењског устава. Исте године су заједно изашли пред султана и од 1837. поново је постао агент у Букурешту. Био је полиглота, а поседовао је и богату библиотеку, коју је 1845. откупило српско Министарство просвете.

ЛИТЕРАТУРА: Н. Попов, Русија и Србија. Од Кочине крајине до Светоандрејске скупштине, I, Бг 1870; В. Ст. Караџић, Грађа за српску историју нашега времена и животи најзнатнијих поглавица онога времена, Бг 1898; М. Гавриловић, Милош Обреновић, II, Бг 1909; Љ. Стојановић, Живот и дело Вука Ст. Караџића, Бг 1924; Ј. Продановић, Уставни развитак и уставне борбе у Србији, Бг 1936; Вук Караџић и Милош Обреновић. Једна актуелна расправа, Бг 1938; Љ. Дурковић Јакшић, Историја српских библиотека (1801--1850), Бг 1963; В. Ст. Караџић, Животи српских војвода и осталих знаменитих Срба, Бг 1967; Историјски списи, Бг 1969; М. Џелебџић, Архивска грађа за историју Народног музеја, I, Бг 1969; Историја македонског народа, II, Бг 1970; К. Димитријевић, Кнез Милош, Бг 1971; Историја српског народа, V--1, Бг 1981.

В. Јовановић