ГЕОРГИЈЕВИЋ, Јоца

ГЕОРГИЈЕВИЋ, Јоца, индустријалац, трговац, политичар (Вршац, 1882 -- Балатонфиред, Мађарска, 11. II 1952). Завршио је гимназију у Вршцу, затим Високу трговачку академију у Бечу, а похађао је и виноградарску академију у Монпељеу (Француска). По завршетку школовања посвeтио се привреди и постао индустријалац у Вршцу. За време аустроугарске власти био је познат као борац за национална права свог народа и немађарских народа у јужном Банату. У 21. години постао је градски представник и више од 30 година заузимао је разне положаје у Вршачкој општини. После I светског рата постао је председник вршачког Соколског друштва. Био је почасни председник Савеза банатских индустријалаца, председник управе Извозне млинске индустрије у Вршцу, члан Трговачко-индустријске коморе и цензор Народне банке Краљевине Југославије. Kао члан Демократске странке (ДС) изабран је 1927. за обласног посланика Подунавске области. У то време био је председник месне организације ДС у Вршцу. Због неспоразума са панчевачким демократима, са Љубом Михаиловићем на челу, којег је подржавало и вођство ДС, изашао је на парламентарним изборима 1927. са посебном листом, подржан од вршачких демократских дисидената окупљених око демократског гласила Нова зора. Међутим, због поделе гласова ниједан демократски кандидат у јужном Банату није добио мандат. Касније је напустио ДС. На парламентарним изборима 1935. изабран је за народног посланика на листи Богољуба Јевтића, у Вршачком срезу. Политичка групација коју је око себе окупио у Вршцу покренула је априла 1935. своје гласило Народни гласник, који је допринео његовој победи на овим изборима. Пред децембарске парламентарне изборе 1938. пришао је Југословенској радикалној заједници, кандидовао се на листи Милана Стојадиновића и успео да по други пут буде изабран за народног посланика. Од почетка 1939. Народни гласник постао је званични орган ЈРЗ.

ЛИТЕРАТУРА: Ко је ко у Југославији, Бг--Зг 1928; Сенат. Народна скупштина, Бг 1939; Политика, 21. II 1952; Д. Попов, Српска штампа у Војводини 1918--1941, Н. Сад 1984.

М. Маран