Георгије Пахимер
Георгије Пахимер, високи функционер Цариградске патријаршије, хуманиста, историчар (Никеја, 1242 -- Цариград?, око 1310). После стицања основног образовања у Никеји, обрео се у тек ослобођеном Цариграду (1261), где му је учитељ био Георгије Акрополит. Постао је ђакон и угледни члан клира Цариградске патријаршије. На положају oJ didavskalo" tou' ajpostovlou (тумачење Новог Завета) налазио се 1277, 1285. био јеромнимон (12. место и хијерархији), а касније био протекдик (6. ранг у хијерархији Св. Софије). За владавине византијског цара Михаила VIII Палеолога (1259--1282), а захваљујући одличном правном образовању, постао дикеофилакс, (световни) „чувар права". Као особа од великог поверења, присуствовао тајним разговорима између цара Андроника II Палеолога и патријарха Јована XII Козме који су се тицали брака принцезе Симониде и српског краља Милутина. У његовој богатој писаној заоставштини посебно место припада монументалном историјском делу у 13 књига које обухвата период 1255--1307. Савременик је и очевидац догађаја које описује, а објективност је његовој историји обезбедила обележје веома поузданог извора. Писао је извештаченим и тешким стилом, под утицајем античких аутора, превасходно Тукидида, а нарочито су га занимала богословска питања и проблем црквене уније. Драгоцен је извор и за српску историју, пре свега епоху краља Милутина. Осим историје, написао је још неколико дела: трактат о Св. Духу, прогимнасмата (реторичке вежбе), нека врста сажетка Аристотелове филозофије, Квадривијум, парафразе уз говоре и писма Псеудо-Дионисија Ареопагита, писма, аутобиографија написана у хексаметру.
ИЗВОРИ: ВИИНЈ, VI, Бг 1986; E. Trapp (ур.), Prosopographisches Lexikon der Palaiologenzeit, IX, Wien 1989.
ЛИТЕРАТУРА: G. Arnakis, „George Pachymeres -- a Byzantine Humanist", The Greek Orthodox Theological Review, 1966--1967, 12; В. Бухвалд, А. Холвег, О. Принц, Лексикон писаца, филозофа, теолога антике и средњег века (грчки, латински и византијски аутори): Тускулум лексикон, прев. А. Вилхар, Бг 2003; St. Lampavkh", Gewvrgio" Pacumevrh", prwtevkdiko" kai dikaiofuvlax. Eisagwgikov dokivmio, Атина 2004; В. Станковић, „Бугарска и Србија у делима Георгија Акрополита и Георгија Пахимера", ЗРВИ 2009, 46.
Р. Радић