ГЕОМАГНЕТСКИ ЗАВОД

ГЕОМАГНЕТСКИ ЗАВОД, стручно-научна институција за истраживања из области геомагнетизма и аерономије. Посебном Уредбом Савезног извршног већа ФНРЈ основан је 1957. под називом Завод за магнетска мерења, а почео с радом у селу Брестовик, на територији општине Гроцка у Београду. Имао је посебно изграђену и инструментима опремљену Геомагнетску опсерваторију. У то време на Опсерваторији су биле извођене непрекидне регистрације варијација, те мерења апсолутних и базних вредности компонената магнетског поља Земље, а били су израђивани и класификација варијација и скалирање индекса геомагнетске активности. У периоду 1958--1960. и 1965. важан део делатности Завода било је и регионално геомагнетско картирање државне територије, односно извођење првог геомагнетског премера на мрежи секуларних станица и на мрежи тачака I и II реда. Покренути су били истраживачки пројекти и у области електромагнетизма, магнето-телурике, палеомагнетизма, археомагнетизма и аерономије. У току педесетогодишњег постојања и рада, Г. з. је доживео неколико трансформација прилагођавајући се стално новим условима технолошке модернизације. Од средине 70-их година XX в., тадашњи Завод се реорганизује у државну институцију и научну организацију Г. з. У Савезну јавну установу Г. з. Гроцка трансформише се 1997, а у посебну републичку организацију Г. з. 2007. Коначно, 14. III 2011. формално престаје са самосталним радом и прелази у надлежност Републичког геодетског завода. Данас је некадашњи Г. з. организован у оквиру Републичког геодетског завода, у Сектору за геодетске радове, као Одељење за геомагнетизам и аерономију. Програм Г. з. заснива се на опсерваторијским мерењима и испитивањима варијација магнетског, електричног и електромагнетског поља Земље, у времену и на простору целе државне територије. Сем тога, активна је лабораторија за палеомагнетска испитивања, развијене су методе сеизмомагнетских испитивања, примењују се експерименталне методе испитивања појава и процеса у јоносфери и магнетосфери Земље, а испитују се и везе тих процеса са променама соларно-геомагнетске активности. Сарадници у својим редовним опсерваторијским, лабораторијским, теренским и експерименталним истраживањима користе аутоматизоване, дигиталне инструменте и уређаје, за мерења и испитивања геомагнетизма, електромагнетизма и аерономије. За непрекидна снимања секундних и минутних варијација геомагнетског поља у реалном времену, као и за редовна апсолутна и базна мерења компонената геомагнетског поља, користи се класа трокомпонентних флукс--гејт и Оверхаусерових протонских магнетометара и деклинациони/инклинациони флукс-гејт магнетометри, високе прецизности [dF/dt] = (0.10 nT/sec). Геомагнетска опсерваторија Гроцка је од 2005. стални члан INTERMAGNET-а, мреже светских геомагнетских опсерваторија, са непрекидном разменом минутних вредности компонената геомагнетског поља. У Лабораторији за палеомагнетизам и сеизмомагнетизам изводе се одговарајућа теренска и лабораторијска испитивања. Од 2008. на Јоносферској станици у Гроцкој инсталиран је пријемно-предајни антенски систем дигиталне јоносонде DPS-4D америчке производње. Резултати свих геомагнетских опсерваторијских мерења и испитивања приказују се у годишњацима, у периодичним публикацијама Г. з. Успешно изведени геомагнетски премери целе бивше државе приказани су у неколико серија тематских и прогнозних геомагнетских карата. О свом целокупном раду Г. з. има обимну стручну и техничку документацију, магнетограме, магнето-телурограме, архивску грађу, геомагнетске карте, збирку старих инструмената и уређаја, и други материјал о развоју опсерваторијског геомагнетизма, електромагнетизма и аерономије у Југославији и Републици Србији.

ЛИТЕРАТУРА: С. Ј. Михајловић, Геомагнетски завод, Република Србија, Бг 2009.

С. Ј. Михајловић