ГЕОМАГНЕТНЕ КАРТЕ

ГЕОМАГНЕТНЕ КАРТЕ, графички прикази стања одређеног елемента или компоненте Магнетног поља Земље (МПЗ) за дати тренутак посматрања. На њима се налази скуп изолинија које спајају све тачке са истим вредностима посматраног елемента или компоненте МПЗ. Елементи и компоненте МПЗ могу да се мере одговарајућим инструментима. Ако су карте резултат мерења по реткој мрежи, распоређеној по целој Земљиној површини, онда оне дају глобалну представу о променама средњих вредности датог елемента МПЗ за одабрану епоху. Такве карте су ситних размера због чега се губе својства карактера магнетног поља на малим пространствима. Упоређивањем карата истог елемента поља, различитих епоха, уочава се да се центри изолинија померају манифестујући општу западну тенденцију. С обзиром на глобални карактер описаног феномена, његов узрок мора да буде истородан као и узрочник постојања МПЗ, те се сматра да његов највећи део може да се корелише са процесима на граници језгро-омотач Земље. Светска карта деклинације такође је значајна за праћење понашања МПЗ и уско је везана за поменути, западни ход. На њој се јасно уочавају зоне пробоја осе ексцентричног дипола на површини Земље. Карта инклинације показује, такође, карактер промена правца укупног магнетног поља. Највећа промена везана је за средње географске ширине. Поред светских карата елемената и компонената МПЗ, израђују се карте већих размера, којима се дефинише магнетно поље регионалних делова Земље или, пак, знатно мањих територија, често везаних за специфичне геолошке ресурсе.

Једина установа у Србији која се бавила израдом г. к. био је Геомагнетски институт. У овом институту је пројектована и постављена основна мрежа геомагнетских тачака на целој територији бивше Југославије и извршен трокомпонентни геомагнетски премер. На основну мрежу геомагнетских тачака ослањају се сва каснија геомагнетска истраживања, без обзира за какву се сврху обављају. Подаци геомагнетског премера послужили су за израду геомагнетских карата бивше Југославије.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Стефановић, Геомагнетске методе истраживања, Бг 1978; М. Старчевић, А. Ђорђевић, Основе геофизике II, Бг 1998.

А. Ђорђевић