ГЕОГРАФИЈА ШУМА

ГЕОГРАФИЈА ШУМА, наука о односима и законитостима распрострањења шумског дрвећа и шумске вегетације. Део је фитогеографије и биогеографије, а пре свега дендрологије. Дели се на: дендрохорологију која изучава данашње распрострањење врста дрвећа и жбунова; историјску дендрохорологију (палеодендрохорологију), која се као део палеоботанике и историјске фитогеографије бави распрострањењем дрвећа и жбунова у геолошкој прошлости, базирајући се на фосилним налазима и анализама полена у седиментима различите старости; и географију шумских заједница (ценогеографију, силвохорологију) као део науке о вегетацији и екосистемима. Г. ш. повезана је са низом других научних дисциплина: физичком географијом, климатологијом, геологијом, педологијом, палеоботаником, биологијом, пре свега екологијом и генетиком, али и са историјом друштвеног развоја. Реконструкција распрострањења дрвећа и шума у ближој и даљој прошлости могућа је на основу архивских података, па чак и дендрофитонимије. У оквиру економске географије може се издвојити посебно поглавље о економској г. ш. Данашње распрострањење самониклог дрвећа и жбунова може се разумети само на основу геолошких, палеонтолошких, палинолошких и других анализа, као и познавања савремених еколошких услова који су условљени претежно вековним антропогеним утицајима. Истраживања распрострањења дендрофлоре и шумске вегетације имају дугу традицију у Србији, почев од Ј. Панчића и његовог дела Шумско дрвеће и шибље у Србији (Бг 1871), преко радова Н. Кошанина, до оних ботаничара који су изучавали поједине врсте дрвећа, дендрофлору и вегетацију Србије, као што су: И. Рудски, П. Черњавски, О. Гребеншчиков, Б. Јовановић, В. Мишић, М. Јанковић, А. Динић и др.

ЛИТЕРАТУРА: Б. Јовановић, Дендрологија, Бг 2007.

В. В. Исајев