ГЕНИТИВ

ГЕНИТИВ (лат*.* genitivus: родни), као морфолошка категорија представља други облик у деклинационој парадигми именских речи. Као синтаксичко-семантичка категорија у српском падежном систему припада групи централних, граматичких падежа. Појављује се у четири структурна лика: као слободни падежни облик, падежни облик везан предлогом, падежни облик везан детерминатором и као падежни облик везан предлогом и детерминатором. У систему падежа везаних предлогом припада падежима конексије -- остварује се повезивање двеју, иначе посебних појава, по неком специфичном односу. Субјекатски г. -- слободни или предлошки г. као семантички субјекат: у синтагмама с именицом (певање птица) или у реченици: пасивној (Био је напуштен од свих), егзистенцијалној (Нема правде на овом свету), имперсоналној (Нагомилало се невоља). Предикатски г. -- г. с детерминатором или предлогом као део предиката, најчешће као квалификатор субјекта (Данас си лоше воље. Није ми ни до чега. Инвестиција je од великог значаја). Објекатски г. -- слободни г. уз прелазни глагол: с негацијом, словенски г. (Није видео ни сунца ни месеца) или без негације (Увек је имао разумевања. Накуповао је књига), уз глагол са се (Дочепао се туђе имовине), уз глаголску именицу од прелазног глагола (искрцавање робе) или уз именицу типа вршилац радње (произвођач хране). Допунски г. -- као допуна: глаголу објекатско-аблативног типа (Клони се разговора на ту тему. Отргнуо се од алкохола), именици (Уметници имају могућност афирмације), придеву (Била је свесна последица). [Аблативни]{.smallcaps} г. -- у просторном значењу с предлозима од, из, с (Удаљио се од стола), у временском значењу с предлогом од (Нисмо се видели од лета), уз прелазне глаголе као слободни г. (Спасао је пријатеља невоље) или с предлозима од, из, с(а) (Повукао је робу с тржишта). [Партитивни]{.smallcaps} г. -- уз квантификатор (килограм јабука, парче колача), и као хомонимни облик партитивном г. паукал / мала множина уз бројеве од два до четири (два детета, оба момка) и велика множина уз бројеве пет и више и псеудобројеве (пет девојака, неколико ђака). [Посесивни]{.smallcaps} г. -- 1. власништво (слободни г. мн.: свoјина грађана, г. с детерминатором: атеље познатог сликара); 2. однос део--целина (слободни г.: глас спикера, г. с предлогом од: поклопац од кутије); 3. сродство, партнерство (г. с детерминатором: супруга Јована Јовановића); 4. ауторство (г. с детерминатором: роман Слободана Селенића, г. с предлогом од: „Госпођица" од Иве Андрића). Просторни г. -- 1. локативност у простору, 1.1. непосредна локализација -- средиште локализатора: г. с предлогом усред, насред, посред (Судар се догодио усред тунела), периферија локализатора: г. с предлогом накрај, украј, удну (Оставио је чашу накрај стола), сфера живог локализатора: г. с предлогом код (Одсео је код пријатеља), дистрибутивно простирање по локализатору: г. с предлогом широм (Широм земље организоване су свечаности); 1.2. посредна локализација -- неодређена: г. с предлогом ван, изван, мимо, осим, близу, у близини, надомак, негде око (Отишли су ван града), г. с предлогом до, код ‚поред', крај, покрај, поред, мимо ‚поред' (Јован стоји до Марка. Нада седи код прозора. Оставио је ауто поред улаза), г. с предлогом између (Између зграда посађено је дрвеће); одређена: г. с предлогом испред, иза, изнад, испод, подно, ниже (Срешћемо се испред позоришта), г. с предлогом преко пута, наспрам (Зграда је преко пута банке); одређена/неодређена: г. с предлогом дуж (Орнаменти се налазе дуж целе фасаде. Волео је да јаше дуж реке); 2. транслокативност у простору, 2.1. приближавање локализатору -- без податка о циљу (директивност): г. с предлогом пут, у правцу (Кренуо је пут своје куће), са податком о циљу (адлативност): г. с предлогом до, код (Пливао је до обале. Свратила је до/код пријатељице), 2.2. удаљавање од локализатора (аблативност): г. с предлогом од, из, с(а) (Излази из куће), 2.3. пресецање локализатора (перлативност): г. с предлогом преко (Трчи преко улице). Временски г. -- 1. смештање у време 1.1. непосредно -- статично, средиште временског локализатора: г. с предлогом усред (Снег је пао усред лета), или периферија: г. с предлогом почетком, средином, крајем, предкрај, поткрај, и предлогом с уз именице пролеће, јесен, вече(р) (Почетком лета отпутовао је на море. С вечери обично дуне ветар), динамично: г. с предлогом преко, током, у току, за време (Преко зиме смо код куће, а током лета путујемо), г. у бројној конструкцији (Стварао је тридесетих година прошлог века) или г. с предлогом за (Књигу није завршио за живота), са ситуационим обележјем: г. с предлогом приликом (Приликом гласања опозиција је напустила салу), или с обележјем актуализације: г. с детерминатором (Те ноћи није ни ока склопио); 1.2. посредно -- неодређено: г. с предлогом око (Плата стиже око првог), одређено, антериорност: г. с предлогом пре, уочи (Видећемо се пре/уочи Божића), постериорност: г. с предлогом после, након, иза (Путују после Ускрса), интериорност: г. с предлогом између (Прослава је између Божића и Нове године) или двоструки г. с предлозима од и до (Пријаве слати од петог до десетог); 2. одмеравање у времену, 2.1. одмеравање трајања -- лонгитудиналност: г. с детерминатором (Нисмо се видели целе зиме), ингресивност: г. с предлогом од, из (Знамо се од детињства. Слика потиче из 19. века), терминативност: г. с предлогом до (Завршићемо до недеље), одмеравање учесталости -- регуларност: г. с детерминатором (Сваког лета путујемо). Г. особине или начина -- 1. основни тип: г. с детерминатором (Девојка дуге косе. Ходала је уздигнуте главе), и г. с предлогом из, од и детерминатором (Викала је из свег гласа), г. с предлогом из, с (Напали су га из заседе. Ударен је с леђа), г. с предлогом испод, преко (Гледала га је испод ока. Погледао ју је преко рамена), г. с предлогом од (Она је жена од укуса) и слободни г. (догађај века); 2. одсуство карактеристичне појединости: г. с предлогом без (кутија без поклопца); 3. еквативни: слободни г. (ход балерине); 4. г. материје: аблативни г. с предлогом од (торта од ораха). Г. пропратне околности -- г. с предлогом без, из (Отишао је без поздрава. Урадио је то из незнања). Г. количине -- уз именицу, придев, глагол: г. с предлогом од и квантификатором (То је зграда од 50 спратова), г. с предлогом до и детерминатором (Обазрив до крајњих граница), г. с предлогом до, из (Расекао се до крви. Све се променило из темеља). Г. средства -- омогућивач: г. с предлогом помоћу, уз помоћ, путем, преко, посредством (Ваде чамце помоћу дизалице. Пријаве слати путем поште). [Социјативни]{.smallcaps} г. -- 1. г. партнерства: г. с предлогом између (Свађају се између себе); 2. г. друштва: г. с локативом у друштву (Виђен је у друштву лепе жене). Узрочни г. -- 1. директни узрок -- типа изазивач: г. с предлогом од (Премрла је од страха), типа подстрекач: г. с предлогом из (Ради то из ината); 2. индиректни узрок -- типа разлог, повод, мотив: г. с предлогом због, услед, поводом (Одсутан је због болести. Услед ниских температура страдале су воћке. Поводом годишњице одржана је прослава). Г. основа / критерија -- г. с предлогом из и уз локатив на основу (Из анализе закључујемо следеће. На основу захтева странке банка може пренети средства). Г. намере (сврхе) -- г. с предлогом/послелогом ради и локативом у циљу, у сврху (Долази ради договора. Уради тако мене ради). Допусни г. -- г. с предлогом (и) поред, мимо, (и) без, против, преко, код (И поред тешкоћа успео је). Условни г. -- г. с локативом у случају и предлогом без, код (Обавестите нас у случају недоласка. Без воде нема живота). [Ексцептивни]{.smallcaps} г. (искључивање) -- г. с предлогом осим, сем и облицима изузев, с изузетком (Сви су стигли осим Јована). Адитивни г. (придруживање) -- г. у корелативној вези поред ... (још) и, осим/сем ... и, поврх ... и (Поред Јована дошла је (још) и Нада). [Супститутивни]{.smallcaps} г. (замењивање) -- г. с предлогом (у/на)место, и акузативом у име (Место Јована дошао је Марко. У име декана дипломе је предао продекан). [Опозитивни]{.smallcaps} г. (супротстављање) -- г. с предлогом против (Они су против такве одлуке). Поредбени г. -- г. с предлогом од уз компаратив (Бољи је од мене), уз као, попут, спрам (Означили су га као неподобног).

ЛИТЕРАТУРА: К. Фелешко, Значења и синтакса српскохрватског генитива, Бг -- Н. Сад 1995; И. Антонић, „Синтакса и семантика падежа", у: П. Пипер и др., Синтакса савременога српског језика (проста реченица), Бг − Н. Сад 2005.

И. Антонић