ГЕНАДИЈЕ СВЕТОГОРАЦ (Доместик)

ГЕНАДИЈЕ СВЕТОГОРАЦ (Доместик), јеромонах, доместик (хоровођа), писац (? -- Света Гора, ?). Највероватније је у време пада деспотовине Ђурђа Бранковића дошао на Свету Гору, неизвесно у који манастир (Велика Лавра, Ватопед, Ивирон). Оба његова списа, с краја девете или почетка последње деценије XV в., посвећена првом атонском монаху и пустињаку, Светом Петру Атонском (IX век), Синаксарско житије и Служба, сачувана су у Хиландару (рукопис Хил. 463). У Служби Светом Петру Атонском Г. не скрива ауторство -- његово име јавља се у наслову саме службе, потом у наслову канона, али и у акростиху (крајегранесију) који творе почетна слова осам Богородичиних тропара. Ова исихастички уздржана, једноставна и непосредна служба представља један од ретких сачуваних аутографа старих српских песника. У истом овом рукопису налази се и пространо Житије Св. Петра Атонског, превод са грчког, које је Г. преписао и на крају потписао тајнописом, тако обједињујући све култне списе посвећене овом светитељу.

ЛИТЕРАТУРА: Антологија старе српске књижевности (XI--XVIII века), прир. Ђ. Сп. Радојичић, Бг 1960; Ђ. Трифуновић, „Служба Светом Петру Атонском Јеромонаха и доместика Генадија", у: Генадије Светогорац, Служба Светом Петру Атонском (прир. Ђ. Трифуновић), Кш 1995.

З. Витић