ГЕКИЋ

ГЕКИЋ, Кемал, пијаниста, универзитетски професор (Сплит, 16. II 1962). Студије клавира, започете 1977. на Музичкој академији у Загребу, наставио 1978. на Академији уметности у Новом Саду, у класи Јакутхон Михаиловић. Дипломирао 1983, а магистрирао 1985. Од 1983. до 1999. био је професор на Академији уметности у Новом Саду. Након тога настањује се у Мајамију (САД) и предаје на Међународном универзитету „Флоридa". Професор је и на „Musachino" универзитету у Токију, а држи и многе мајсторске курсеве широм Јапана. Његова међународна каријера започела је 1985. када је добио специјалну награду Немачког Шопеновог удружења из Хановера за најбоље извођење сонате на XI Међународном пијанистичком конкурсу „Фредерик Шопен" у Варшави. Делујући превасходно као солиста, од тада наступа широм бивше СФРЈ, као и у европским земљама, Русији, Канади, САД, Египту, Кини, Јапану и државама Јужне Америке. Велик успех остварио је снимцима са Међународног пијанистичког конкурса „Фредерик Шопен" објављеним 1985. у Немачкој и Јапану у тиражу од преко 140.000 примерака, те CD и DVD издањима дискографских кућа Victor (Chopin Recital, 1985; Kemal Gekic Plays Liszt, 1989; Kemal Gekic Plays Mozart, 1989; P. I. Tchaikovsky, Piano concerto No. 2, S. V. Rachmaninov, Piano concerto No. 2, 2009), VAI music (Works by Chopin & Liszt, 1999; Piano duos, 2003), Naxos (Liszt, Rossini Transcriptions, 1997), JVC Classics (Liszt, Etudes d'execution transcendante, 1997; Liszt, Piano Concertos No. 1 & No. 2, Totentanz, 2002), Palexa records (Liszt, Années de Pèlegrinage Deuxième Année, Italie, 2000; Handel, Liszt, Scriabine, 2006), Gama Media LC (Tokyo Recital, 2002; Erlking, 2006; Debissy, Fauré, Ravel, 2008; Chopin Etudes, 2012; Fauré, Works for Cello and Piano, 2013) и Navona records (Fredrick Kaufman, Guernica, Piano concerto and other orchestral works, 2013). Његов пијанизам одликују слободније интерпретације којима изналази нове изражајне и драматуршке димензија дела. У композицијама епохе романтизма Г. открива потенцијал за различита иновативна озвучавања која проистичу из изражајних могућности савременог инструмента. Његова тумачења карактеришу одступања од конвенционалних приступа, посебно у делима Ф. Шопена и Ф. Листа. Изразитих виртуозних способности, посебне домашаје остварио је у тумачењима комплекснијих дела ових композитора.

ИЗВОР: Архива Академије уметности у Новом Саду.

ЛИТЕРАТУРА: www.kemalgekic.com; http://miamipianofest.com/blog/kemal-gekic-mipf/.

С. Цветковић