ГЕЦ, Милутин

ГЕЦ, Милутин, ветеринар (Пирот, 4. II 1896 -- Београд, 12. XII 1963). Студије ветеринарске медицине завршио у Тулузу (Француска). По повратку у отаџбину радио у Обреновцу и Смедереву као виши ветеринарски пристав, затим у Чаковцу 1935. као срески ветеринар. У Београд долази 1936. и ради у Управи града, 1939. је в.д. начелник Ветеринарског одељења, а 1940. начелник Ветеринарског одељења Министарства пољопривреде. У време II светског рата био је отпуштен из службе и ухапшен. По ослобођењу земље наставио са радом као начелник Одељења за сточарство и ветеринарство ФНРЈ, а од 1947. као саветник за осигурање стоке у Генералној дирекцији Државног осигуравајућег завода (ДОЗ-а). У то време, од стране ДОЗ-а уложена су значајна материјална средства за изградњу ветеринарских станица. Био председник Југословенског ветеринарског удружења (ЈВУ) од 1930. до 1939, главни уредник Југословенског ветеринарског гласника (ЈВГ) сам 1932--1938, а у заједници са другим колегама 1939--1941. За успешан стручни рад одликован као виши ветеринарски пристав при среском начелству у Смедереву и председник ЈВУ 1932. орденом Белог орла V реда. Носилац је и Бугарског ордена за грађанске заслуге IV реда. Објавио више стручних радова у ЈВГ и Ветеринарском гласнику, као и радова из области историје ветеринарске медицине.

ДЕЛА: „Ветеринарство у Шпанији", „Међународни ОФИС за сточне заразе у Паризу", ЈВГ, 1933, 7; „Значај и улога ветеринарске струке код нас с обзиром на прошлост, садашњост и будућност", ЈВГ, 1934, 8; „Треба ли Југославији два ветеринарска факултета", ЈВГ, 1936, 4.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Дивљановић, Ветеринарски кадрови у Србији од 1800. до 1918. године, Бг 1974.

З. Д. Јевтић