ГЕЦ, Милутин

ГЕЦ, Милутин, архитекта (Београд, 19. II 1952). Дипломирао на Архитектонском факултету у Београду 1976. Запослен у „Енергопројекту" (1978--1995), Југословенском институту за урбанизам и становање „Југинус" (1995--2007), а 2007. оснива сопствени биро „Archi.Tim GM", где ради и данас. Током 1980-их година Г. улази на велика врата београдске архитектонске сцене успесима на великим југословенским јавним конкурсима. Из његове ране фазе коју је обележио рад за гигантско предузеће „Енергопројект", поред многих успешних али нереализованих конкурсних пројеката, потекли су и значајни урбанистички радови (Детаљни урбанистички план Блока 12 у Новом Београду, 1988--1990) и велики пословни објекти (Диспечерски центар Електропривреде у Ул. војводе Степе 412 у Београду, 1991; пословни објекат „Чумићево сокаче" у Београду, 1991; стамбено-пословни објекти у Блоку 12 у Новом Београду („YU Business Centar", прва фаза, 1992--1995). Прелазак у „Југинус" означио је његово значајније бављење стамбеном архитектуром, када настаје неколикo стамбених објеката у Београду, али и објекти другачије тематике (лифт за бициклисте на Бранковом мосту, 2004; почетне станице жичаре Мали Караман и Панчићев врх на Копаонику). Отварање самосталног атељеа Г. доноси низ нових пројеката, од којих и монументални стамбено-пословни комплекс „Универзијада 2009" (касније комплекс „Belville") у блоку 67 у Новом Београду (и Марија Гец, 2008--2009) и пословни објекат ЕПС и ЕДБ у Блоку 20 у Новом Београду (2010, у изградњи). Његов пуристички и рационалистички стилски израз одликује модернистички и функционалистички ауторски потез уз поштовање затеченог урбаног контекста.

ДЕЛА: „Хотелски комплекс Словенска плажа -- Будва", Информације, 1981, 28; „Конкурсно решење дела градског центра у Мостару", „Конкурсни рад за решење центра Грачанице", Информације, 1981, 29--30.

ЛИТЕРАТУРА: И. Млађеновић, Архитектура и њени приврженици, Ријека 1982; З. М.(аневић), „Хотел ʹЈадранʹ у Улцињу", Изградња, 1988, 6; Љ. Милетић Абрамовић, „Диспечерски центар Заједнице југословенске електропривреде и електропривреде Србије", АУ, 1995, 2; М. Митровић, На крају века, Бг 1995.

М. Јанакова Грујић