ГЕЦ ЂУРЂЕВИЋ

ГЕЦ ЂУРЂЕВИЋ, Јован, глумац, редитељ, драмски писац (Пирот, 3. I 1894 -- Београд 9. I 1962). Рано се определио за глумачки позив и већ 1909. отишао на Глумачку академију у Минхену. Први ангажман добио је у трупи Љубомира Рајичића Чврге у Нишу 1909. У току 1910. и 1911. по Хрватској, Далмацији и Босни учествовао је у путујућим дружинама. Као члана дружине Михаила Лазића, Милан Грол га је 1912. видео у Врњачкој Бањи и од јесени исте године ангажовао у Народном позоришту у Београду. У I светском рату је рањаван, заробљен и интерниран у логор у Ашаху где је играо у заробљеничком позоришту под вођством Д. Спасића. Два пута је бежао из логора, а крај рата дочекао је у Загребу. Био је члан позоришних ансамбала у Новом Саду (1919/20), Сплиту (1921/22) и Сарајеву (1920/21, 1922/23, 1927/28). У Беч је отишао 1924. на глумачки семинар код Макса Рајнхарта, а по повратку је прво деловао у Сплиту као глумац и редитељ (1924/25), те поново у Новом Саду (1925--1927). Од 1928. до 1931. био је члан Хрватског народног казалишта у Загребу. У новооснованом НП Зетске бановине на Цетињу 1931/32. био је глумац, редитељ и заменик управника, а следеће три сезоне члан НП у Скопљу, где је премијером комада Јунак дана (Јон Сан Гиоргију), који је режирао и у којем је играо главну улогу, 1934. прославио 25-годишњицу уметничког рада. У Београду се настанио 1936. и у НП као редитељ и глумац остао до пензионисања 1951. Био је глумац широких могућности, изразитог сценског темперамента, подједнако добар и у драми и у комедији, са изразитим смислом за обликовање карактера. У младости је био тумач љубавника и хероја, касније комичар и трагичар, салонски глумац, интерпретатор Шекспира, Гогоља, Молијера, Шилера и других светских писаца. Његово име уско је везано са готово свим Нушићевим комадима. Глумио је у филмовима Бесмртна младост (В. Нановић, 1948), Јубилеј господина Икла (В. Мимица, 1955), Поп Ћира и поп Спира (С. Јовановић, 1957), Госпођа министарка (Ж. Скригин, 1958), Дан четрнаести (З. Велимировић, 1960), Нема малих богова (Р. Л. Ђукић, 1961) и др. Био један од првих учесника забавно-хумористичке емисије Весело вече Радио Београда која је емитовање почела 1949. Аутор је драмских дела: Стаза 1923; Моји ђетићи 1939; Црни и бели Цигани 1940; Бесни Теофило 1951; Чардак ни на небу ни на земљи 1953, те мањих драмских форми.

ЛИТЕРАТУРА: „Биографија -- јубилеј", Политика, 6. III 1934; В. Косац, „Двадесет и пет година глумачког рада г. Јована Геца", Вардар, 1934, 3, 180; А., „Нова комедија Ј. Геца игра се у Букурешту", Политика, 26. I 1940; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; З. Т. Јовановић, Народно позориште Дунавске бановине, Н. Сад 1996; Народно позориште Краљ Александар I у Скопљу, I--II, Н. Сад 2005; Р. Плаовић, Наша кућа гледана изнутра, Бг 2011.

В. Крчмар