ГАЗИЈЕ

ГАЗИЈЕ, село у подножју планине Крндије, североисточно од Славонске Пожеге (Хрватска). Срби су у њему били насељени у време турске владавине Славонијом у XVI и XVII в. У аустро-турском рату крајем XVII в. село је запустело, али су по аустријском попису 1702, након протеривања Турака из Славоније, ту поново живели православни Срби. У периоду 1708--1710. у село долазе нови српски досељеници из Босне. Парохију у Г. током XVIII в. опслуживали су монаси оближњег манастира Ораховице, а манастир је у атару села имао винограде и воћњаке. У Г. је још у време Турака постојала дрвена црква, која је преживела прелазак под аустријску власт, да би страдала у олуји у првим деценијама XVIII в. Залагањем епископа пакрачко-славонског Софронија Јовановића, око 1747. мештани села почињу градњу нове цркве, која је убрзо порушена, због опструкције локалних жупанијских власти. Интервенцијом царице Марије Терезије, којој су се славонске и централне православне црквене власти жалиле, градња цркве је настављена, а нови дрвени храм у селу освећен је 1754. и посвећен Св. Тројици. У последњој деценији XVIII столећа газијска црква прошла је кроз темељну преградњу, тако да је већ 1793. била нова и озидана каменом, а 1797. имала је нов торањ. Обнављана је 1811. и 1883. У једнобродној, релативно ниској цркви малих димензија, са масивним четвороугаоним прислоњеним звоником и полукружном апсидом, данас се налазе остаци иконостаса који је вероватно настао у последњој четвртини XVIII в. Остало је забележено да је икону Христа изнад десне певнице 1761. сликао осјечки сликар Јосиф Вуиновић. Неке од икона са иконостаса веома су оштећене, а царске двери неуко пресликане. У цркви и на иконостасу налазе се и иконе из каснијег времена, лошијег квалитета. Куриозитет локалитета ове цркве, на узвишеном платоу на улазу у село, представља неколико векова старо стабло липе, са обимом стабла преко 10 м.

ИЗВОРИ: Музеј СПЦ, Архива Пакрачке епархије, Архивска грађа XVIII в., кут. 9 и 11; Шематизам Пакрачке епархије, Пакрац 1898; С. Гавриловић, И. Јакшић, Грађа о православним црквама Карловачке митрополије XVIII века, Бг 1981.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Кашић, Српска насеља и цркве у сјеверној Хрватској и Славонији, Зг 1988; Б. Тодић, Српски сликари од XIV до XVIII века, I, Н. Сад 2013.

А.лександра Кучековић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)