ГАВРИЛОВИЋ, Стојан

ГАВРИЛОВИЋ, Стојан, правник, политичар, дипломата (Београд, 22. VIII 1894 − Њујорк, САД, 2. II 1965). Као војник учествовао је у I светском рату, а затим, у августу 1916, био упућен у пропагандно-цензорску службу енглеског Министарства војске. У Београд се вратио 1919. Продуживши студије, апсолвирао је на Правном факултету 1921. и крајем исте године био примљен у Министарство иностраних послова за дијурнисту. Наредних година радио је у Одељењу за извршење међународних уговора, у Политичком одељењу, у Одсеку за Лигу народа, у посланствима у Берну и Будимпешти. Докторирао је 1931. на Правном факултету у Женеви. Предавао је 1932. на универзитету Станфорд, потом у Чикагу, Њујорку и у другим америчким универзитетским центрима. Као саветник и секретар више година је радио у делегацији Краљевине Југославије при Друштву народа у Женеви. У време Априлског рата избегао је из земље и боравио извесно време у Каиру. Познат Британцима од раније, посредовао је при хитном пребацивању владе и краља Петра II у Лондон, где је и сам покушао да пређе и преузме место посланика Ивана Суботића. Југословенска влада га је, међутим, у јуну 1941. из Каира преместила у Кејптаун (Јужна Африка), а маја 1942. поставила за саветника посланства у Отави (Канада). Почетком 1943. заменио је Франца Сноја на месту шефа Информативног центра у Њујорку. Убрзо је дошао у сукоб са владом будући да је, као члан Комитета Јужних Словена, критиковао њен рад, укључујући и председника владе Слободана Јовановића. Иако политички неопредељен, фебруара 1944. поздравио је левичарску Слободну реч и партизанску војску маршала Тита, те је августа 1944. именован за помоћника министра иностраних послова. Одласком на Блиски исток постао је блиски сарадник председника владе Ивана Шубашића, са којим је фебруара 1945. стигао у Београд. У Привременој влади Демократске Федеративне Југославије, формираној марта 1945, постављен је за другог помоћника министра иностраних послова. Априла 1945, као члан југословенске делегације, учествовао је на конференцији у Сан Франциску и потом, до 1947, остао у Америци као делегат заменик у Уједињеним народима. Одлучивши се за живот у емиграцији, постао је члан академије наука у Њујорку.

ДЕЛО: L'organisation des commissions de conciliation d'après les trаites suisses, Paris 1932.

ИЗВОРИ: АЈ; Б. Кризман, Југославенске владе у избјеглиштву (1941−1943), Зг--Бг 1981; Д. Бибер, Тито--Черчил, строго тајно, Бг--Зг 1983; Документи о спољној политици СФРЈ 1941--1945, Бг 1984, I; Б. Петрановић, С. Нешовић, Југославија и уједињени народи 1941−1945, Бг 1985; Записници са седница Министарског савета Краљевине Југославије 1941−1945, Бг 2004.

ЛИТЕРАТУРА: Политика, 17. II 1945; 14. II 1965; СЛ ДФЈ, 13. IV 1945; Ј. Марјановић, Дража Михаиловић између Британаца и Немаца, Зг--Бг 1979; Д. Шепић, Влада Ивана Шубашића, Зг 1983; С. Косановић, Југославија је била осуђена на смрт, Зг--Бг--Љуб. 1984.

Дра. Петровић