ГАВРИЛОВИЋ, Панта

ГАВРИЛОВИЋ, Панта, дипломата, помoћник министра (Охрид, 1872 -- Атина, 22. XII 1926). Рођен је у старој српској свештеничкој кући у Охриду. Школовао се у Београду и Цариграду где је завршио Галата Сарај, а потом се прикључио „националним радницима" у Македонији. Као добар познавалац прилика у европској Турској и на Блиском истоку рано је добио прву дипломатску мисију. Каријеру је започео у Просветном одељењу МИД Краљевине Србије, а захваљујући познавању турског језика већ 1899. постаo је писар српског посланства у Цариграду. Потом је радио као писар Генералног конзулата у Солуну (1903/04), вицеконзул у Битољу (1904/05), чиновник МИД у Београду (1907), отправник послова у Цариграду (1909/10), генерални конзул у Солуну и Скопљу (1911/12). Уочи Првог балканског рата био је отправник послова у Атини, док га је I светски рат затекао на месту посланика Србије у Драчу. Био је Пашићев човек од поверења задужен за везу са Есад-пашом Топтанијем, којег је пратио и након окупације Албаније. По избијању I светског рата додељен је Врховној команди као представник МИД, а по његовом завршетку постављен је за посланика у Каиру. Био је члан делегације СХС на Конференцији мира, након чега је укључен у преговоре у Цариграду око признања и обнове Српске патријаршије. Потом је пензионисан и постављен за шефа југословенског репарационог бироа у Визбадену. У Београд се вратио 1922. и био постављен за помоћника министра иностраних дела, а краће време је обављао и дужност министра двора. Већ 1924. именован је за посланика у Бриселу, а од јуна 1925. постао је посланик у Атини, где је и умро. За 30 година дипломатске службе остао је упамћен као вредан чиновник и „духовити јужњак". Сахрањен је у Београду, а влада СХС га је постхумно одликовала Великим крстом Спаситеља.

ЛИТЕРАТУРА: Политика, 23. XII 1926; Правда, 23. XII 1926; Американски србобран, 21. I 1927; Споменица 25-годишњице ослобођења Јужне Србије 1912--1937, Ск 1937; Д. Јанковић, Југословенско питање и Крфска декларација 1917, Бг 1967; М. Екмечић, Ратни циљеви Србије 1914, Бг 1973; В. Винавер, Југославија и Француска између два светска рата, Бг 1985; Б. Храбак, Арбанашки упади и побуне на Косову и у Македонији од краја 1912. до краја 1915. године, Вр 1988.

В. Јовановић