ГАВРИЛОВИЋ, Манојле

ГАВРИЛОВИЋ, Манојле, песник (Бјелуша код Ариља, 11. IV 1945). Вишу педагошку школу завршио у Ужицу, дипломирао Српскохрватски језик и југословенску књижевност на Филолошком факултету у Београду 1991. Радио као библиотекар (од 1976) и управник Библиотеке „Петар Кочић" у Београду. Песник изразитог осећања за природу и песничку слику, за лирско обнављање фолклорних, митолошких и националних симбола, Г. наставља стражиловску линију српске поезије и потврђује је сликовитошћу, наглашеним ритмом, те повезивањем традиционалних и нових песничких тема (Зачарано огњило, Бг 1975; Бубњеви на Карпатима, Бг 1979; Чувар златне јабуке, Бг 1991; Недеља у завичају, Бг 1994; Пчеле бога Перуна, Бг 2015). Дескриптивно усмереном поезијом, с мотивима рустикалних пејзажа и небеских појава и једноставном лексиком, пишући везаним и слободним стихом, успоставља непосредну комуникацију с читаоцем. Добитник је Вукове награде, награде „Милан Ракић" и других признања.

ДЕЛА: Сунце и кочије, Бг 1973; Светлост ћирилице, Бг 1988; Црна плавет, Бг 2011.

ЛИТЕРАТУРА: П. Протић, „Митска прошлост виђена очима савремености", ЛМС, 1979, 424, 6; Ч. Мирковић, У ђаволовом видокругу, Бг 1996; Т. Росић, М. Ковачевић, „Лингвостилистичке особености песме ‚Крилата свирала' М. Гавриловића", Српски језик, 2013, 18.

М. Недић