ГАВРИЛОВИЋ, Јелена Лена

ГАВРИЛОВИЋ, Јелена Лена, глумица (Панчево, 21. XI 1863 -- Београд, 29. VIII 1937). Завршила Вишу девојачку школу у Панчеву и први пут ступила на сцену 1883. у Српском народном позоришту у Вршцу, да би већ 1884, када се удала за великог глумца и редитеља Милорада Гавриловића, прешла у Београд. После две године паузе, ступила је у фебруару 1887. у Народно позориште у Београду и у њему остала до I светског рата. Својом лепом појавом, глумачким и певачким даром, интелигенцијом и културом, као и студиозним и озбиљним радом на улогама, сврстала се, већ крајем XIX в., међу најбоље драмске глумице НП у Београду, али ипак није досегнула највише уметничке врхунце на којима су се налазиле М. Гргурова, В. Нигринова и З. Тодосић. У почетку тумачила сентименталне девојке, младе љубавнице и наивке, да би касније, у драмском и карактерном фаху, који јој је више одговарао, остварила значајније уметничке резултате као Офелија (В. Шекспир Хамлет), Јелисавета (Ф. Шилер, Дон Карлос), Сара (Ж. Бушарди, Звонар Павлове цркве), Роза (А. Буржоа, Живот једне глумице), Јудита (Л. Сахер-Мазох, Наши робови), Луција (T. Баријер, Л. Тибуст, Пријатељ из Лиона), Бернардина (Х. Мелак, Л. Халеви, Трикош и Каколе), Изабела португалска (Е. Скриб и Е. Легуве, Приповетке краљице Наварске), Анжела (А. Бисон, Покојни Тупинел), Илка (Мозер и Шентан, Рат у миру), Анета (А. Дима Син, Франсина), Лиза (Ф. Диманоар, А. Д'Енери, Стари каплар), Марта (Е. Паљерон, Миш), Пијада (Ј. С. Поповић, Београд некад и сад), Даница (М. Савић, Проводаџија), Милева (И. Округић Сремац, Саћурица и шубара), Оморика (Б. Нушић, Љиљан и Оморика). Одликована је Орденом Св. Саве V реда.

ЛИТЕРАТУРА: М. Грол, Из позоришта предратне Србије, Спомени савременика о глумачким генерацијама преткумановске Србије, Бг 1952; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; П. Волк, Београдско глумиште, Бг 2001.

О. Марковић