Прескочи до главног садржаја

ГАВРИЛОВИЋ, Грдан

ГАВРИЛОВИЋ, Грдан, кнез, војвода (? -- ?, 1612). Био је кнез у Оногошту и војвода племена Никшићи, чији су припадници имали влашки статус, који је, поред умерених пореских дажбина и војне службе, подразумевао и право на самоуправу на челу са народним старешинама. Под његовим вођством дошло је 1597. до устанка херцеговачких племена, али се после пораза устаника код Гацка измирио са Турцима и до краја живота више није дизао буне против њих. То га није спречавало да постане кључна личност свих завера које су крајем XVI и почетком XVII в. коване у појединим турским областима, с циљем да се народним устанком и уз помоћ владара Хабзбуршке монархије, шпанског краља или господара поједних италијанских покрајина ослободе од Турака делови Балкана и у њима створи хришћанска држава. После дужих преговора, вођених преко посредника, у манастиру Морачи је 1608. сазвао збор српских првака из Херцеговине и Црне Горе, на којем су договорени услови под којима ће Срби прихватити савојског војводу Виктора Емануила за српског краља. Изабрани краљ, међутим, није имао ни новца ни војске да ослободи српске области од Турака. Идеја о обнови српске државе заокупљала га је све до смрти, због чега су и после 1608. настављени преговори са другим италијанским обласним господарима. На месту војводе наследио га је син Јован, а потом синовац Петар Гавриловић.

ИЗВОРИ: L. Soranzo, L´ Ottomano, Ferrara 1598; Р. Лопашић, Споменици хрватске Крајине, II Зг 1885; Д. Камбер, „Писмо црногорских и албанских првака папи Павлу V (26. IV 1608)", Croatia sacra, 1932, 2; Ј. Томић, Грађа за историју покрета на Балкану против Турака крајем XVI и почетком XVII века, I, Бг 1933.

ЛИТЕРАТУРА: Ј. Томић, Пећки патријарх Јован и покрет хришћана на Балканском полуострву (1592--1614), Земун 1903; Г. Станојевић, Југословенске земље у млетачко-турским ратовима XVI--XVIII вијека, Бг 1970; Историја Црне Горе, III/I, Тг 1975.

В. С. Дабић