ГАВРИЛОВИЋ, Драгутин

ГАВРИЛОВИЋ, Драгутин, пуковник (Чачак, 12. V 1882 -- Београд, 19. VII 1945). У Војну академију ступио као питомац XXXII класе, у чин пешадијског потпоручника произведен 1901, у чин капетана 1910. Службовао у Горњем Милановцу и Чачку.
У балканским ратовима као капетан I класе био је командир чете X пука I позива. У рату против Турске 1912. водио је борбе код Тенеж-дола на Косову и Бицана код Љум-куле. У Другом балканском рату 1913. учествовао у бици на Брегалници и борбама на Власини. За заслуге на бојном пољу унапређен у чин мајора. У I светском рату као командир чете X кадровског пука учествовао у борбама на Бежанијској коси 1914. За време Колубарске битке храбро је командовао четом и батаљоном на Конатици и био рањен. Постављен за команданта 2. батаљона X кадровског пука 1915. За време херојске одбране Београда водио је упорне борбе са Аустријанцима у Доњем граду Београдске тврђаве и на Дунавском кеју. У јуришу за част Београда и отаџбине тешко је рањен. Учествовао је у борбама на Рековцу, Новом Брду и Шимшировом брду. После повлачења преко Албаније био је командант батаљона Х комбинованог пука у Бизерти. На Солунском фронту као командант батаљона XII пешадијског пука „Цара Лазара" водио је успешне борбе против Бугара на јужним падинама Ветерника 1916. Учествовао у нападу на Облу чуку 1917. Био је командант Јуришног батаљона Шумадијске дивизије. Официрски курс у вођењу јуришних јединица завршио у Лерину, а курс за обуку у руковању разним оруђима у Флорину 1918. У пробоју Солунског фронта 1918. јуришна чета и 2. батаљон XII пука под његовом командом заузели су бугарске положаје на Западном Ветернику. По завршетку ратних операција био је командант градова Велике Кикинде и Вршца и српских трупа у Новом Сегедину. После рата командовао је 47. пешадијским пуком. У чин пуковника унапређен је 1920. Деценију пред рат провео је на дужности шефа Административног одсека Ђенералштабног одељења Министарства војске и морнарице и професора Војне академије. Његов уџбеник Војна администрација (Бг 1935) доживео је више издања. Сарађивао је у Војничком гласнику. У II светском рату заробљен је 1941. недалеко од Сарајева. Као најстарији официр у офлагу XIII Б код Нирнберга борио се за поштовање Женевске конвенције о ратним заробљеницима и учествовао у прикупљању помоћи за руске заробљенике. Одликован је Орденом Карађорђеве звезде са мачевима IV реда, Орденом Карађорђеве звезде IV реда, Орденом Белог орла с мачевима III, IV и V реда, Орденом Југословенске круне III и IV реда, Златном медаљом за храброст, француским Ратним крстом с палмом и др.

ДЕЛА: Службено путовање за иностранство и по иностранству, Бг 1938; Службена путовања и селидбе, Бг 1939.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Пандуровић, „Заузеће Западног Ветерника 1. и 2. септембра 1918", Ратник, 1927, 6; Ђ. Рош Себ., На Дунавском кеју септембра 1915. год., Бг 1931; Б. Нушић, Реторика, Бг 1934; Споменица XXXII класе Војне академије, Бг 1936; Р. Бојовић, „Персонални досије пуковника Драгутина Гавриловића", ГГБ, 1998--1999, 45--46; Р. Бојовић, Драгутин Гавриловић -- мајор са чином пуковника, Чачак 2007.

Љ.убодраг Димић; Р.адивоје Бојовић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)