ГАВРИЛОВИЋ, Андра

ГАВРИЛОВИЋ, Андра, историчар, историчар књижевности, књижевник (Свилајнац, 11. VII 1864 -- Београд, 24. II 1929). Студирао је и 1887. дипломирао на Историјско-филолошком одсеку Велике школе, а потом радио као гимназијски професор, претежно у Београду и Нишу. Објављујући чланке и студије у различитим часописима, стицао је статус угледног јавног радника, те је 1892. био и међу оснивачима Српске књижевне задруге. После пензионисања 1910. живео је у Београду и Бечу, где је обављао и поверљиве послове за српску владу. У I светском рату био је члан различитих мисија у Француској. Јавио се песмама (1882), потом се окренуо пригодном драмском, а нарочито прозном стваралаштву, са преовлађујућим темама из српске историје. Релативно широку популарност уживале су његове приповедне збирке (Ашинске приче, Бг 1894; Бели снови, Бг 1928; Шарен снег, Бг 1928), а нарочито историјски романи Прве жртве (Бг 1893), Бањско злато (Бг 1894), Деспотова властела (Бг 1896), грађени интегрисањем старије српске (видаковићевске) традиције са проседеима модерног валтерскотовског историјског романа. Као историчар књижевности, Г. се интересовао за различита питања и области, међу којима се издвајају народна књижевност, књижевност старог Дубровника и рани периоди новије српске књижевности -- односно Доситејево и Вуково доба (издања лирике С. Милутиновића Сарајлије и прозе Б. Атанацковића у СКЗ). Пионирска су његова интересовања за словеначку књижевност, са обимном књижевноисторијском студијом и хрестоматијом текстова словеначких аутора (Писма о књижевности у Словенаца, Бг 1895). Најзначајнији Г. књижевноисторијски рад, синтетичка Историја српске и хрватске књижевности (у четири тома 1910--1913, друго, интегрално издање 1927), нашао се у матици програмских тежњи за формулисањем историјског и културног јединства ових народа, као потпора државнополитичком пројекту (између два рата ново издање приређено као школски уџбеник), иако је исходиште његовог концепта у првом реду филолошко. У области историографије, која се протеже и на питања историје културе, свакако најзначајнији Г. доприноси су велика студија Свети Сава: преглед живота и рада (Бг 1900) и енциклопедијско дело Знаменити Срби XIX века (Зг 1901--1904).

Т. Јовићевић

Целокупну народну књижевност Г. је поделио на поезију (песме и приповетке) и дидактику (пословице, загонетке, питалице). Састављајући компилацију на основу дотадашњих изучавања, старијих записа, Вукових збирки и корпуса других сакупљача, покушавао je да утврди историјску заснованост сваког епског јунака и генезу усмене поезије. При осврту на приповетке ослањаo се на Јагићеве ставове, теорије о пореклу мотива, неспретно примењујући поделу П. Поповића из Прегледа српске књижевности. Први је указао на поучност као на особеност кратких говорних облика. Г. радови су делимично веома модерни, а по много чему и превазиђени, још за време када су писани. Одлично је увидео потребу засебног испитивања народне књижевности, а није занемарио ни оба тока компаративних изучавања (епске песме у Гундулићевом Осману; везе између Вишњићеве песме о почетку српске буне и спева земунског књижара Г. Ковачевића; обраде мотива о Фаусту итд.). Међу првима је размишљао о терминолошким питањима (књижевност усменог постања) и динамичним процесима усмене стилизације.

С. Д. Самарџија

ДЕЛА: песме: Мајске ноћи, Бг 1891; романи: Под плавим небом, Бг 1912; За част и хлеб (постхумно), Бг 1931; приповетке: Лепа Агнеса, Бг 1926; драме: Андрија Хумски, трагедија, Н. Сад 1888; студије: Први лиричари и естетичари у новијој књижевности српској, Бг 1901; Доситије у Србији 1807--1811, Бг 1902; Београдска Велика школа 1808--1813, Бг 1902; Доситије у Трсту 1802--1806, Бг 1903; Историја српске и хрватске књижевности усменога постања, Бг 1912; Историја Српске православне цркве, Бг 1927; Преглед књижевних облика, Бг 1927; Сто једна анегдота из живота српских књижевника, Бг 1929.

ИЗВОР: Заоставштина Г., Архив САНУ.

ЛИТЕРАТУРА: В. Ћоровић, „А. Г.. Историја српске и хрватске књижевности усменога постања", СКГ, 1912, 7; Б. Ковачевић, „А. Г.", Браничево, 1959, 3; С. Ћирковић, „Проблеми биографије Светог Саве", у: Сава Немањић -- Свети Сава, Бг 1979; П. Милосављевић, Систем српске књижевности, Пр. 1996; С. Војиновић, Поговор, у: А. Г., Знаменити Срби XIX века, Бг 1997; С. Војиновић, Предговор, у: А. Г., Двобој: шаљива игра у три чина с певањем, Бг 2003; З. Бојовић, „Књижевни и научни портрет А. Г.", у: Ресава (Горња и Доња) у историји, науци, књижевности и уметности, Деспотовац 2004; Т. Јовићевић, Српски историјски роман XIX века, Бг 2007.