ГАВРИЛОВИЋ

ГАВРИЛОВИЋ, Александар, глумац, редитељ (Панчево, 15. VIII 1880 -- Осијек, 22. VIII 1944). Пре завршетка средње школе ступио у глумачку дружину Димитрија Нишлића, наставио код Љубомира Рајичића Чврге, у којој је био партнер и близак сарадник Жанке Стокић. У сезони 1911/12. био је ангажован у филијали загребачког Хрватског земаљског казалишта са управником Михаилом Марковићем. Сопствену трупу водио је 1912/13. као Босанско-херцеговачко позориште, а касније у Далмацији и Истри. Био је један од оснивача ХНК у Осијеку, у којем је стално ангажован од 1907. И поред ангажмана у Загребу и Београду, те путовања у Америку, стално се враћао у Осијек. Један је од најбољих југословенских глумаца између два рата. Играо је краће време у српским позориштима, а у Народном казалишту у Осијеку одиграо неколико хиљада представа, тумачио на стотине главних улога, режирао исто толико представа, био директор Драме (1936--1940) и управник (1934, 1936). Његова драматизација романа Марка Кажотића Миљенко и Добрила успешно је играна у Сплиту, Осијеку и Вараждину, а комедије Стевана Сремца Поп Ћира и поп Спира (1934) у Осијеку, Сплиту, Београду и Новом Саду. На сцени Српског народног позоришта у Новом Саду гостовао је као глумац више пута. У Народном позоришту у Београду играо 1925, 1926, 1927. и 1931. године. Режирао представе: Раскољников Л. Г. Биринског, Поп Ћира и поп Спира С. Сремца, Умишљени болесник Молијера, Ожалошћена породица Б. Нушића, (ХНК у Осијеку), Катинкини снови Т. Манојловића (ХНК у Сплиту). Улоге: Хасан-ага (М. Огризовић, Хасанагиница), Сирано (Е. Ростан, Сирано де Бержерак), Отело (В. Шекспир, Отело), Лир (В. Шекспир, Краљ Лир), Игњат Глембај (М. Крлежа, Господа Глембајеви), Краљ Едип (Софокле, Краљ Едип), Матија Губец (М. Боговић, Матија Губец), Смрдић (Ј. Ст. Поповић, Родољупци).

ЛИТЕРАТУРА: А., „Морфијум од Лудвига Херцега. Гостовање Мице и Аце Гавриловића, првака драме Осјечког казалишта", Застава, 26. I 1926; С. Винавер, „Премијера у НП: Нежност", Време, 27. XII 1926, 6, 1895; М. Предић, „Премијера у НП: Парола", Политика, 1927, 24, 6764; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979.

В. Крчмар