ГАВРИЛО РАДОМИР

ГаврилоАВРИЛО РадомирАДОМИР, бугарски цар (? -- код Петриска, IX 1015). Син цара Самуила и Агате, ћерке Јована Хрисилија који је био функционер у градској управи Драча. Сматра се да је брак његових родитеља склопљен пре године 976--978, а у изворима се први пут помиње када је његов отац Самуило погубио читаву породицу свог старијег брата Арона. Залагањем Г. Р. преживео је једино Јован Владислав, Аронов најстарији син, а овај догађај се датује у јул 987. Када је стасао, Г. Р. је учествовао у походима које је предузимао Самуило, а нарочито важно било је његово учешће у бици на реци Сперхеју 996. Византинци су Самуиловој војсци нанели велики пораз, а Г. Р. је спасао живот тешко рањеном оцу. Како каже један извор, „по сили и снази био је јачи од оца, а по памети и разуму много слабији". У оквиру Самуиловог савезништва са Угрима, Г. Р. је ожењен ћерком владара Гезе (972--997), а из тог брака је потицао један син. Убрзо је супругу отерао и оженио се неком Ирином, прелепом заробљеницом из Ларисе, са којом је имао седморо деце -- пет синова и две ћерке. У пресудној бици на Беласици (29. VII 1014), у којој су одреди византијског цара Василија II сатрли Самуилову војску, Г. Р. је опет спасао оца тако што га је посадио на коња и одвео у Прилеп. Штавише, пошло му је за руком да јужно од Струмице у клопку ухвати и порази део византијске војске и да лично убије њеног заповедника Теофилакта Вотанијата. Пошто је Самуило преминуо од срчаног напада када је видео поворку својих ослепљених војника (6. октобра), Г. Р. је девет дана касније, 15. X 1014. преузео власт над Бугарима. Његов дворац се налазио у Битољу, а 1015. га је спалио византијски цар Василије II. Г. Р. је владао само непуних годину дана јер га је у лову у септембру 1015, недалеко од места Петриска, убио брат од стрица Јован Владислав којем је он својевремено спасао живот. Завереници су убили и супругу Г. Р., а њиховог најстаријег сина су ослепели.

ИЗВОР: ВИИНЈ, III, Бг 1966.

ЛИТЕРАТУРА: История на България, II (Първа българска държава), София 1981; В. Златарски, История на българската държава през средните векове, I/2, София 1994; С. Пириватрић, Самуилова држава: обим и карактер, Бг 1997; И. Божилов, В. Гюзелев, История на средновековна България VII--XIV век, София 1999; Б. Стојковски, „Самуилово царство и Бугарска", у: Византијски свет на Балкану, 1, Бг 2012.

Р.адивој Радић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)