ГАВРИЋ, Томислав

ГАВРИЋ, Томислав, филмолог, критичар и естетичар драмских уметности (Ваљево, 3. VIII 1948). Дипломирао филозофију 1973. у Београду. Члан Академије филмске уметности Србије и Европске филмске академије. Био уредник часописа РТВ Теорија и пракса и Филмолошке свеске. Посебно се бавио теоријом интелектуалног филма С. М. Ејзенштејна, прелогичким мишљењем и проблемом представљања у сећању. Био је, између осталог, уредник часописа Дело (тематски бројеви: Филм и идеологија, Семиологија и филм, Истраживања о филму), Трећи програм, Гледишта и др. Објављивао је и театролошке студије о аристотеловском и модерном театру, језику позоришта, о политичком позоришту, о кризи опере и др., те студије о фантомском свету телевизије, телевизији као индустрији програма и др. Г. је изузетан теоретичар и есејист, способан да синтетизује обимну грађу из области теорије медија и представи је у изворном ауторском кључу. Његова тротомна Енциклопедија филмских редитеља I (1995), II (1997), III (2005), која методом научне синтезе презентује обједињену суму знања о филму, представља значајну иновацију у лексикографији. У књизи Национални филм (Бг 2012) на примеру филмова појединачних националних кинематографија Г. истражује деловање националног и културног идентитета који се изражава кроз доминантне наративне обрасце, теме и традицију, а у Естетици телевизије (Бг 2010) напушта конвенционалне естетске категорије и успева да дефинише специфичне појмовне категорије које одражавају улогу телевизије у друштву.

ДЕЛА: Моћ имагинације, есеји о филмском жанру, Бг 1989; Методе филма -- огледи из теорије филма, Бг 1991; Естетика радио-драме, Бг 1997.

ЛИТЕРАТУРА: Д. Стојановић, Jугословенска теорија филма, Бг 1981; A. Петерлић (ур.), Филмска енциклопедија, Зг 1990; Лексикон филмских теоретичара, Бг 1991; М. Ранковић, Историја српске естетике, Бг 1998; Р. Мунитић, Београдски филмски критичарски круг, Ниш 2005; Р. Лазић, Tрактат о критици: дијалози са критичарима о критици представљачких уметности, Бг 2013.

Б. Зечевић