ГАВРИЋ, Александар

ГАВРИЋ, Александар, филмски, позоришни и телевизијски глумац (Београд, 28. V 1932 -- Инђија, 6. XII 1972). Апсолвирао глуму на Академији за позориште, филм, радио и телевизију у Београду 1956. Исте године дебитовао у филму Потрага Ж. Скригинa, али, уверен да није југословенски него амерички тип глумца, одустао од филма и следећих неколико година прихватио ангажман најпре у задарском, а онда и у сплитском казалишту. Вратио се на филм 1960, потпуно у складу са својим уверењем, насловном улогом у остварењу Капетан Леши (Ж. Митровић), у којем je тумачио лик храброг партизанског командира Рамиза Лешија и, због велике популарности филма, стекао репутацију првог домаћег глумца акционих филмова. Код истог редитеља наступао у низу остварења и постао нека врста његовог заштитног знака (попут Џона Вејна у филмовима Џ. Форда): Сигнали над градом (1960), Солунски атентатори (1961), Обрачун (1962), Марш на Дрину (1964), До победе и даље (1966), Операција Београд (1968) и др. Стаменом, атлетском појавом и личним шармом који је подсећао на Клерка Гебла, потврђивао стечену харизму позитивног акционог хероја. У сличним улогама наступао и у више немачких и италијанских акционих филмова (понекад под презименом Гаврик). И поред тога што се са амбицијама огледао и у карактерним улогама (Ф. Шкубоња, Низводно од сунца, 1969; В. Тадеј, Жута, 1973), као и у неколико тв-серија, остао је упамћен пре свега по улогама акционих јунака. Трагично је преминуо након саобраћајног удеса на ауто-путу Београд -- Нови Сад. У четрдесет година живота остварио је приближно исти број филмских и телевизијских улога. Остале значајније улоге: Икс 25 јавља (Ф. Чап, 1960), Степенице храбрости (О. Денеш, 1961), Како су се волели Ромео и Јулија (Ј. Живановић, 1966), Кад будем мртав и бео (Ж. Павловић, 1967), Убиство на подмукао и свиреп начин и из ниских побуда (Ж. Митровић, 1969), Млад и здрав као ружа (Ј. Јовановић, 1971).

Н.икола Стојановић

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)