ГАВЕЛА, Бранко

ГАВЕЛА, Бранко (Gavella), редитељ, театролог, педагог (Загреб, 28. VII 1885 -- Загреб, 8. IV 1962). На Филозофском факултету у Бечу (1903--1907) студирао филозофију, слушао естетику, психологију и драматургију, где је и докторирао 1908. Радио је у Свеучилишној књижници у Загребу (од 1909) и писао позоришну и књижевну критику у дневнику Agramer Tagblatt (1910--1919). Као редитељ дебитовао је априла 1914. премијером Месинске вјеренице Ф. Шилера. Исте године је мобилисан и до пред крај рата био на фронту. У Загреб се вратио 1917. и радио у Свеучилишној књижници. Од 1919. био је редитељ и драматург у Хрватском народном казалишту, у којем је 1922--1925. био директор Драме. У репертоару је неговао првенствено домаћу драму, али и страну класику и савремена дела трајне вредности. Од прве сезоне, премијером Крлежине Голготе, почиње сарадњу са сценографом Љубом Бабићем, којом је обележено ново раздобље хрватске позоришне уметности. На позив управника Милана Предића 1925. прешао је у Народно позориште у Београду као редитељ и директор Драме. За три сезоне поставио је 16 представа, међу којима се истичу режије дела Стерије (Родољупци), И. Војновића (Дубровачка трилогија), М. Крлеже (Господа Глембајеви, У агонији), В. Шекспира (Укроћена горопад, Магбет), Бомаршеа (Фигарова женидба),
Л. Пирандела (Хенрик IV). Увођењем Шестојануарске диктатуре онемогућен му је рад, а у грех му је приписано чланство у уредништву Нове литературе и присуствовање 30-годишњици оснивања Московског художественог театра у Москви. Као гост режирао је у Новом Саду (1929/30), те Љубљани, Брну, Марибору, Милану, Софији. У Народном позоришту Дунавске бановине у Новом Саду поставио је Шекспировог Хамлета (1937), а у Београду Богојављенску ноћ (1939). Исте године прославио је у Загребу 25-годишњицу редитељског рада премијером На три краља В. Шекспира. У Сарајеву је поставио Шекспировог Хамлета и Држићевог Дунда Мароја (1942), а затим је отишао у ангажман у Братиславу и Остраву. После ослобођења радио је у Љубљани (1947/48), а потом је био главни редитељ у ХНК (1949--1953). Један је од оснивача и уметнички руководилац Загребачког драмског казалишта (1953--1959). Од 1950. режирао је на Дубровачким љетним играма, где је играна и његова последња режија -- Гундулићева Дубравка августа 1961. У НП у Београду гостовао је 1952 (Шекспиров Хенрик IV, I и II део), 1955. када је поставио две руске опере (М. Мусоргски, Хованшчина; А. Бородин, Кнез Игор) и 1956. када је режирао Стеријиног Кир Јању, са Рашом Плаовићем у насловној улози. У Југословенском драмском позоришту режирао је Војновићеву Дубровачку трилогију (1958) и Гетеову Ифигенију на Тауриди (1960), с Маријом Црнобори у насловној улози. Целокупан његов редитељски опус обухвата 263 дела. Први је редитељ на нашим просторима који је режију подигао на ниво европске уметности и створио властиту уметничку поетику. Сматрао је себе заступником књижевности у позоришту, покушавајући да као редитељ у сваком драмском делу проналази упуте за његову сценску реализацију.

Изузетно је значајан и његов педагошки рад. Од 1920. био је наставник у Глумачкој школи при ХНК, од 1947. на новооснованој Академији за игралско уметност у Љубљани, а од 1950. један је од оснивача Академије за казалишну умјетност у Загребу, њен ректор и до краја живота шеф катедре за глуму и режију.

Његов књижевни и театролошки рад обу-хвата више од 300 чланака, објављиваних од 1910. у новинама и часописима (Agramer Tagblatt, Савременик, Хрватска њива, Данас, Народни лист, Напријед, Новости, Kазалишни лист, Позориште, Република, Наша сцена, Сцена). Превео је за позоришне потребе око 30 драма и либрета с немачког, француског, италијанског, чешког и словачког. Редовни члан ЈАЗУ био је од 1961. Добитник је Стеријине награде за режију (1956). Савез драмских уметника Југославије установио је 1963. Награду „Бранко Гавела", а од 1970. Загребачко драмско казалиште преименовано је у Драмско казалиште „Гавела".

ДЕЛА: Хрватско глумиште, Зг 1953; Глумац и казалиште, Н. Сад 1967; „Социјална атмосфера Хрватског народног казалишта и његови односи према свом казалишном сусједству", Рад, Зг, 1968, 353; Igralec in gledališče, Ljub. 1968; Књижевност и казалиште, Зг 1970; Хрватско глумиште -- Разматрања о књижевности и казалишту, Зг 1971; Драма и театр, Москва 1976.

ЛИТЕРАТУРА: М. Богдановић, „Човек богате имагинације", Политика, 15. IV 1962; Позориште, тематски број посвећен Б. Гавели, Тузла, 1968, 1; Хрватско народно казалиште 1894--1969, Зг 1969; Бранко Гавела -- живот и дјело, Зг 1971; В. Глигорић, Портрети глуме, Н. Сад 1973; Б. С. Стојковић, Историја српског позоришта од средњег века до модерног доба (драма и опера), Бг 1979; Н. Батушић, Гавела -- књижевност и казалиште, Зг 1983; З. Т. Јовановић, „Српске теме др Бранка Гавеле у Agramer Tagblatt-у (1911--1914)", ЗМССУМ, 2005, 32--33.

З. Т. Јовановић