ГАВА ГРУПА

ГАВА ГРУПА (Гава тип), названа по општини Гава код Њиређхазе у североисточној Мађарској, представља културну појаву касног бронзаног доба (фаза Ха А), која се на више начина испољила и на територији Србије. Г. г. је издвојена као посебна културна група касног бронзаног доба у Мађарској источно од Тисе, а настала је симбиозом група средњег бронзаног доба које су се повлачиле пред ширењем културе гробних хумки и културе поља с урнама из западних Карпата (група Чорва). Главна карактеристика групе је црноглачана керамика украшена канеловањем, чији су основни облик велике биконичне урне с раширеним равним ободом и четири рожасте дршке на наглашеном трбуху, украшене канеловањем. Ширење ове керамике на југ у Војводину и даље дубоко у Србију по неким мишљењима је резултат културних утицаја и размене робе и идеја. Бројност и разноврсност облика ове керамике на нашим налазиштима (црноглачана керамика је присутна у Белегишкој групи у Срему у тој мери да је млађа фаза ове групе названа Белегиш--Гава, а у једном периоду ова керамика доминира у гробовима на Ђердапу: нпр. гроб 1 у некрополи Вајуга--Песак) говори у прилог претпоставци да су носиоци тих утицаја биле мање групе дошљака које су се помешале са домаћим становништвом. За Г. г. везује се и појава највећег броја остава са бронзаним предметима у Војводини и северној Србији, датованих у касно бронзано доба (Ха А).

ЛИТЕРАТУРА: М. Вукмановић, „Нови налази фибуле типа ‚Peschiera' на Ђердапу", ЗНМБ, 1983, 11; Н. Тасић, Југословенско Подунавље од Индоевропске сеобе до продора Скита, Бг 1983; T. Kemenczei, „Die Spätbronzezeit Nordostungarns", Archaeologia Hungarica, 1984, 51; П. Медовић, „Канелована керамика прелазног периода у Војводини", РВМ, 1989, 31.

Р. Васић