ГАТАЊЕ
ГАТАЊЕ, традиционални начин сујеверног предвиђања будућих догађаја. Иако су на овај начин најпре тумачени необични природни знаци као наговештаји онога што ће доћи, г. је постало и метод откривања будућности помоћу инсценираног распореда одређених елемената схватаних у кључу традиционалне симболике. Гаталачка пракса се заснивала на вештини тумачења извесних знакова који су се испољили у одређеним догађајима, попут помрачења Сунца и Месеца, или у понашању појединих животиња. Будућност се прорицала по гласовима и по лету птица, помоћу снова, гледањем у плећку јагњећег и свињског печења, бацањем боба или пасуља. Тако се кукавичино кукање сматра рђавим предзнаком неке несреће, а њено оглашавање на нечијој кући најава да ће у њој неко умрети. Низак лет ластавице наговештава кишу, а висок лепо време. Улетање ове птице у кућу био је предзнак среће, а њено бежање из куће наговештај њеног рушења. Сви традиционални облици откривања будућности заснивају се на паганском веровању у судбинску предодређеност догађаја и могућности да се утврђеним поступцима та судбина сазна. Схваћена као одређени сценарио по којем се одвија људски индивидуални и колективни живот, г. се судбина чита, а уколико је неповољна, онда се магијским утицајем коригује и дописује. Необични знаци су повод да се у њима види наговештај будућности, веза између онога што јесте и онога што ће бити. Настојање да се завири у будућност посебно је изражено у кризним, неизвесним и несигурним временима као начин стицања потребне извесности у сазнавању долазећег. Особе које се баве г. називају се гатаре, док су оне које су утицале на промену судбине биле врачаре. Пословицом „Ако није врач, а он је погађач" истиче се разлика између ових активности, али су у пракси често оне обједињене у једној личности.
ЛИТЕРАТУРА: Н. Ђ. Јанковић, Астрономија у предањима, обичајима и умотворинама Срба, Бг 1951; Т. Р. Ђорђевић, Природа у веровању и предању нашега народа, Бг 1958; Ш. Кулишић, П. Ж. Петровић, Н. Пантелић, Српски митолошки речник, Бг 1970; Б. Јовановић, Магија српских обреда, Н. Сад 1993; Вукове народне пословице с регистром кључних речи, Бг 1996.
Б. Јовановић