Прескочи до главног садржаја

ГАРДИНОВАЧКИ, Стеван

ГАРДИНОВАЧКИ, Стеван, глумац (Београд, 20. XI 1936 -- Нови Сад, 29. VI 2011). Глумом се бавио аматерски у гимназији у Зрењанину, потом похађао Драмски студио СНП у Новом Саду, у класи редитеља Јована Путника. Први ангажман добио је 1961. у Народном позоришту / Népszínhaz у Суботици, у којем остаје до 1965, када прелази у Народно позориште „Тоша Јовановић" у Зрењанину. У СНП je од 1969. и ту врло брзо постаo један од водећих глумаца. Првак-доајен Драме од 1991, а њен директор 1996--1999. Даровит, марљив и дисциплинован, глумац без фаха, веома разноврстан и реалистичан, са способношћу да се прилагоди редитељским захтевима, свакој улози, без обзира на њен обим и значај, прилазио је са много пажње и са потпуном концентрацијом. Остварио је многобројне улоге, међу којима су и Антоније (В. Шекспир, Богојављенска ноћ), Серебрјаков (А. П. Чехов, Ујка Вања), Мате Букарица (И. Брешан, Представа „Хамлета" у селу Мрдуша Доњa), Др Нинковић (Б. Нушић, Госпођа министарка), Јован (Ј. С. Поповић, Покондирена тиква), Карлос (Ж. Фејдо, Буба у уху), Кир Дима (Ј. С. Поповић, Тврдица), Ђура Чворовић (Д. Ковачевић, Балкански шпијун), Јерген (Х. Ибзен, Хеда Габлер), Нинко (Д. Ковачевић, Свети Георгије убива аждаху), Жутилов (Ј. С. Поповић, Родољупци), Момчило Јабучило (А. Поповић, Бела кафа), Антун (Н. В. Гогољ, Ревизор), Борко (А. Поповић, Мрешћење шарана), Станко (У. Шајтинац, Право на Руса). Играо је у више филмова: Стићи пре свитања (А. Ђорђевић, 1978), Широко је лишће (П. Латиновић, 1981), Живот је леп (Б. Драшковић, 1985), Балкан експрес 2 (П. Антонијевић, А. Ђорђевић, 1988), Заборављени (Д. Бајић, 1988) и др., као и у многим ТВ серијама, те ТВ и радио-драмама. Добитник је Златне арене за епизодну улогу на Фестивалу југословенског филма у Пули (1978), Октобарске награде Новог Сада (1988), Стеријине награде за глумачко остварење (1991), Гран-прија „Ћеле кула" и Награде публике на Фестивалу глумачких остварења у Нишу (1994), Златне медаље „Јован Ђорђевић" СНП (1996) и др.

ЛИТЕРАТУРА: С. Божовић, „Глумачко поверење у домаћу драматургију", Вечерње новости, 2. IV 1973; П. Марјановић, „Човек успеха међу својима", Позориште, Н. Сад, 1976, 5; К. Савић, Глумцима, с љубављу, Н. Сад 1980; М. Кујунџић, „Манијаштво дугог даха", Дневник, 3. I 1984; „Код неспокојне даме", Дневник, 7. XII 1984; А. Милосављевић, „Стеван Баја Гардиновачки", Сцена, Н. Сад, 2011, 3; „Одлазак господина глумца", Лудус, 2011, 175--176.

М. Лесковац