ГАРАШАНИН, Светозар

ГАРАШАНИН, Светозар, пуковник, ађутант, народни посланик (Београд, 1840 -- Београд, 18. II 1886). Старији син Софије и Илије Гарашанина, а имао је млађег брата Милутина. Прву мушку гимназију завршио је у Београду 1850, а Војну академију, артиљеријски смер, у Паризу. По повратку у земљу радио је од 1862. као поручник у Артиљеријској школи у Београду. Брзо је напредовао у служби па је 1863. постављен за команданта четврте батерије у Дивизионом штабу, а 1865. унапређен у капетана прве класе и постављен за ађутанта кнеза Михаила Обреновића. Био је у кнежевој свити 1867. приликом посете Цариграду, када је добијен ферман о предаји кључева турских утврђених градова Србима. Током церемоније предаје 18. IV 1867. водио је први одред војника који су заменили турску стражу на бедемима Београдске тврђаве. Био је у кнежевој пратњи и на дан убиства у Топчидеру (10. VI 1868). С кнежевом стрином Томанијом Обреновић био је иза кнеза и покушао да атентаторе спречи сабљом, пошто није имао ватрено оружје, али је рањен у руку и пао у несвест. Због несналажења приликом атентата, сумњичен је за несавесно вршење дужности, али му није суђено. После атентата повукао се на породично имање у Гроцку, крај Београда. Није учествовао у политичком животу, али је напредовао у чину. Као артиљеријски потпуковник стављен је на располагање Министарству војном током Првог српско-турског рата (1876--1877), али нема података да је учествовао у важнијим биткама. Пензионисан је после рата. Живео је у Гроцкој и Београду, а 1882. изабран је за народног посланика Грочанског среза.

ИЗВОР: Календар са шематизмом за 1862--1868, 1877, 1883, Бг б. г.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Кнез Михаило у споменима некадашњег свог секретара, Бг 1896; Споменица о стогодишњици Прве мушке гимназије у Београду 1839--1939, Бг 1939; Успомене и доживљаји Димитрија Маринковића 1846--1869, Бг 1939; Ил. Н. Ђукановић, Убиство кнеза Михаила и догађаји о којима се није смело говорити, I, Бг б. г.

Р. Ј. Поповић