ГАРАШАНИН, Лука

ГАРАШАНИН, Лука, трговац, председник окружног суда (Гараши код Крагујевца, ? -- Гроцка код Смедерева, 4. IX 1842). Стекао је образовање уз приватне учитеље, које је отац, познати трговац Хаџи Милутин Савић Гарашанин, доводио из Хабзбуршке монархије. Са старијим братом Михаилом помагао је оцу у трговачким пословима. Кратко време је био цариник у Вишњици (1833--1834), где га је наследио млађи брат Илија, а он се вратио трговини. Био је и закупац десечарског меда 1833. Приклонио се уставобранитељима 1839. У време Намесништва био је председник суда Рудничког округа (1839--1840). Под притиском обреновићеваца напустио је положај у пролеће 1840. и побегао у Београд. Одржавао је везе са Вучићем и након што се он повукао у Београдску тврђаву, али се касније и сам тамо склонио. Марта 1840. предложен је за члана делегације пред којом би се кнез Михаило Обреновић изјаснио којој ће се политичкој струји приклонити. Припадао је групи тзв. вучићеваца, водећих уставобранитеља против којих је 4. VIII 1840. Портином емисару Муса-ефендији поднета тужба Народне скупштине, која их је теретила да су изазивачи тешке политичке кризе у земљи. Када је пропао покушај Муса-ефендије да помири кнеза и уставобранитеље, отишао је у емиграцију у Цариград (октобра 1840) с оцем Милутином, братом Илијом, Томом Вучићем Перишићем, Аврамом Петронијевићем, Лазаром Теодоровићем и протом Матијом Ненадовићем, где је остао до 1841. С оцем је био један од организатора буне 1842. против кнеза Михаила (тзв. Вучићева буна), али су присталице почеле да га напуштају. Покушао je да потеру кнежевих људи заобиђе код Сопота, али је ухваћен на њиви код Гроцке и убијен. Глава му је одсечена и са запаљеним чибуком у устима набијена на колац пред кућом у Гроцкој. Тело је касније сахрањено у Гроцкој.

ЛИТЕРАТУРА: М. Ђ. Милићевић, Поменик знаменитих људи у српског народа новијега доба, Бг 1888; Д. Страњаковић, Вучићева буна 1842. г, Бг б. г. [1936]; Ј. М. Продановић, Историја политичких странака и струја у Србији, I, Бг 1947; Б. Перуничић, Насеље и град Смедерево, Смедерево б. г. [1976]; Д. Мекензи, Илија Гарашанин, државник и дипломата, Бг б. г. [1987]; Р. Љушић, Прво намесништво (1839--1840), б. м., б. г. [Бг 1995]; Р. Ј. Поповић, Тома Вучић Перишић, Бг 2003.

Б. Миљковић Катић