ГАЛОГАЖА, Стеван

ГАЛОГАЖА, Стеван, књижевник, публициста (Поникве код Топуског, Хрватска, 20. II 1893 -- Јасеновац, 1. X 1944). Похађао школе у Загребу, Карловцу, Петрињи и Београду. Послије оптужбе за атентат на бана Цуваја пребјегао у Србију (1912); са српском војском прешао Албанију. Права студирао у Паризу (1916--1919), одакле се вратио у Загреб (1919) и развио марксистички опредијељену интензивну уредничку и издавачку дјелатност, као политичко-страначки публицистa и преводилац, покретач часописа и листова (Југословенски гласник, Ниш 1915; Критика, Зг 1920--1921, 1928; Ведрина, Зг 1923; Литература, Зг 1931--1933; Књижевни савременик, Зг 1936*.* и Култура, Зг 1937--1938), уредник библиотека у којима штампа марксистичке књиге. Објавио двије збирке новела: с видним траговима експресионистичке (Чудне силуете, Зг 1927; 1928; Бг 1954; Зг 2003), а потом социјалне оријентације (Новеле, Зг 1931). Експресионистичка поетика се препознаје у напуштању реалистичке перспективе, продору фантастике, разбијању континуитета текста. Проза му је везана за искуство I свјетског рата у Србији, са фрагментарним сликама, анегдотским структурама, успјелим хумористичко-критичким ефектима, са уочљивим неслагањима око ратних циљева и идеала. Као критичар одбацује све што не одговара класно-марксистичким мјерилима (М. Црњански, надреалисти, Бергсон, Кроче, Хајдегер). Прошао је пут од југословенског национализма, естетизма и апстрактног експресионизма до нове стварности и концепта пролетерске културе, гдје је остао претежно пропагандиста.

ДJЕЛА: Сабрани списи 1--2, Зг 1939.

ЛИТЕРАТУРА: С. Кораћ, Прилог Кордуна књижевности хрватској и српској, Зг 1972; Р. Вучковић, Поетика хрватског и српског експресионизма, Сар. 1979; „Стеван Галогажа у књижевности и култури двадесетих година", КИ, 1997, 29; Д. Иванић, Књижевност Српске Крајине, Бг 1998.

Д. Иванић