ГАЛИПОЉСКИ СРБИ

ГАЛИПОЉСКИ СРБИ, српска исељеничка заједница коју су Турци насилно преселили почетком XVI в. у запустела села под планином Куру Даг, на почетку Галипољског полуострва. Неверници прогнани из Срема, око 2.000--3.000 српских становника који су се бавили земљорадњом и сточарством, уписани су први пут 1530. као царско добро (хас) у нахији Евреше у Галипољском санџаку у девет села: Бајрамич, Болавади, Еврен, Гејгелди, Гелџик, Халачдереси, Караагач, Теке, Учдере. Та села укључена су 1567--1568. у задужбину (вакуф) Сулејманије џамије у Цариграду као Хасови острва Срем у Галипољском санџаку, са укупно 500 становника. Исто стање забележено је и 1601. Опште предање Г. С. углавном је у складу с подацима из турских извора. Живели су прво у селу Учдере, потом су се иселили у Бајрамич, Јагач, Караџу и Шарћој. Убрзо су подлегли грецизацији. Само у Бајрамичу успели су да сачувају националну свест, језик и усмену књижевност све до XX в. По завршетку балканских ратова, у Бајрамичу је било 118--120 српских кућа чији су житељи и имања били стално угрожени одмаздом Турака за ратне губитке и поразе. Услед тога преко српског и руског посланика у Цариграду успели су да добију одобрење да се врате у Србију. Сеоба је започела 1914, али је због ратних збивања и мукотрпног лутања трајала све до 1922. Тада су се 73 породице Г. С населиле у селу Пехчево у северозападној Македонији. Одвојени од матичног залеђа, постепено су се утапали у македонску средину. Данас су као српска исељеничка група готово сасвим ишчезли. Г. С. су једна од ретких српских исељеничких група која је етнографски и лингвистички исцрпно проучена. Вековима одвојени од матичне земље са својеврсним успореним развојем и дуготрајним опстанком, Г. С. представљају окамењену слику и пример истих појава у матичном подручју српске земље у XVI в.

Г. Томовић

Говор Г. С. Због честих сеоба тешко је само на основу народног предања одредити постојбину Г. С. Неки научници сматрају да су из Срема, а други из Јагодине, одакле су у првој половини XVII или пред крај XVI в. пресељени најпре у село Учдер, а потом у XVIII в. у Барјамич. После низа перипетија 1922. насељавају се у Пехчево у источној Македонији. Особине говора дате су на основу грађе сабране 1950. и 1951. Порекло говора Г. С. је на основу језичких чињеница непобитно доказано и оно се слаже са њиховим усменим предањем да су из Јагодине.

Говори Г. С., Рекаша и Банатске Црне Горе сведоче о некадашњим особинама смедеревско-вршачких говора. У те старе особине на првом месту спада кановачки акценат (жéна, пóток), који се јавља у околини Вршца и Беле Цркве, у Шумадији од Авале до северно од Аранђеловца и источно од Младеновца и од доњег тока Колубаре до близу Тополе и Раче Крагујевачке. Затим, у дат. и лок. јд. заменичко-придевске промене ж. р. јавља се аналошки наставак -ом (Намиˉгн¦во ©кетом утdм лK*^и^пdм жéни*; у божјdм к%ћи), који је познат и осталим српским говорима у космајском крају, у јужном, југозападном и северном делу источне Шумадије, у Жабарима код Тополе, Чумићу и Церовцу. У супстратске црте С-В дијалекта спадају и једносложни прилози са /[´]{.smallcaps}/ (гóр, вóд), при чему се у говору Г. С. касније изгубила тонска опозиција код дугих акцената (гdр, вdт). Свакако треба споменути и јат у корену глагола вид- (вé^и^ди `видех`, в"^и^ђам).

Наставак -ама у дат. и инстр. мн. именица ср. р. (јар+њама), а код Галипољаца и м. р. (в%ковама), повезује говоре Галипољаца, Банатске Црне Горе (БЦГ), Банатских Хера (БХ) и Радимне. Такође, говори Г. С., БЦГ, Рекаша и Шумадијске Колубаре чували су јат, код Галипољаца под акцентом (млé^и^ко) и неакцентованом дужином (п&дK*^и^ли*), што их је повезивало са шумадијско-војвођанским дијалектом, а одвајало од косовско-ресавског. Поред сачуваног јата у говору Г. С., у појединим категоријама, јавили су се и икавизми Ш-В типа (н;је; дb је; ов+м ј?дма; тhпbли; прb < пр"), који су у том дијалекту (Ш-В) егзистирали са скоро доследном заменом те фонеме у е. Старом цртом може се сматрати и скраћивање // на отвореној ултими (ков!, муз!), што је познато и у космајском крају, у североисточној и факултативно у источној Шумадији, затим у југоисточном Банату са Банатском Клисуром, и у Ресави.

У говору Г. С. налазе се и неке језичке црте које се случајно поклапају са стањем у другим дијалектима. Тако у њему изостају типичне К-Р особине (с човекем; јунаце, бубрезе; с моном; дат. и лок. јд. ж. р. ове жене), а јављају се: предлози врз, рас; тéжак б&лес и др. Са југоисточним говорима везују га облици: плáдне, сbрутка; отр%ла `отровала`; изг%бен; 3. л. мн. през. %знKју; д)ш < дажд. Са банатским говорима говор Г. С. везан је следећим цртама: зевам се - ж"^и^шам сe; п?жа; с ким -- ис к+м га bзмири `чиме`; капнило -- капнbло `капнуло`; отој -- утdм `тој`. Знатан број заједничких црта уочен је нарочито у говорима централне и источне Шумадије.

Под утицајем несловенског језичког окружења (грчког и турског) у говору Г. С. дошло је до низа промена на фонетском, морфосинтаксичком и лексичком нивоу (д(скалос). Тако се /[´]{.smallcaps}/ (в+но, п"так) и кановачки факултативно замењују // (ј"зик; н) дно). У турским позајмљеницама (јастьк < yastık) јавља се полуглас. Већина вокала има неустаљен изговор и широко артикулационо поље (лисbца, ли^е^сbца, ле^и^сbца, лесbца). Покретљив вокализам, јаке редукције ненаглашених вокала и промене е > и и о > у одлика су северногрчких говора, који су имали снажан утицај на говор Г. С. На тракијском терену дошло је до замене љ у ј (жéја, ч!шја, зéмја). У примарном слогу иза лабијала или велара а испред у дошло је до замене љ у л (пл%јес, кл#ч). Под утицајем тракијског грчког факултативно се јавља умекшано л` испред и (л^,^+же). Под утицајем грчког, код појединаца, факултативно се јавља замењивање шуштавих (ш, ж, ч и џ) пискавим (с, з, ц и s) сугласницима са низом прелазних варијанти (ч^ц^/ц^ч^), што сведочи о новијем датуму утицаја грчког на говор Г. С.

Компарација придева је аналитичка (Мdј бр(т ду мин! је ј&ш мл)т `мој брат од мене је млађи`). Компаратив је калкиран према турском моделу daha güzel `још леп`, уп. и грч. ακόμη > κόμ καλός `још добар`, а суперлатив се гради помоћу речце нај- (Н(ј м)ло ми дé^и^те бóно).

Систем глаголских облика је прилично сложен, као и у грчком и турском језику. У просте глаголске облике спадају: презент, прост футур, имперфекат и аорист; императив; гл. прилог садашњи, радни гл. придев и променљиви инфинитив; трпни гл. придев и гл. именица. Сложени гл. облици су: перфекат (ја сам дустbгаво), плусквамперфекат (ја б"^и^ву дустbгаво), футур (ја ћем дустbћем), хабитуал (ја би дустbгаво) и потенцијал (ја ћ)в дустbћем). Код свих гл. врста у 3. л. мн. презента уопштен је наставак -еју (bдеју, &реју, в+кнеју, каз%јеју, м&леју, дhж"ју), осим у VI, где је наставак -ају (bграју), уп. и дBд%, јK*^и^д*%. У императиву глаголи VI врсте немају ј (п+та, п+тате). У 2. л. мн. презента и императива, под утицајем грчких говора, јавља се партикула -н: ако м&жете(н) не квBрbте(н). Наставци за имперфекат су: 1. л. јд. и 3. л. мн. -ву/-во (мbслBву / мbслBво), у 2. и 3. л. јд. -ше (м&гBше), у 1. л. мн. -(х)мо (bђBмо, брáмо / бирáмо < берахмо), у 2. л. мн. -сте/-ште (bмBсте / гутáште). У аористу су следећи наставци: 1. л. мн. -(х)мо, 2. л. мн. -сте/-ште и 3. л. мн. -ше. У гл. прилогу садашњем појављују се два наставка: -аћем (чешће) и -аћим који се додају на инфинитивну основу (в,к)ћем / јиђáћим). Вокал а, као знак имперфективности (јавља се и у имперфекту и гл. именици), из VI врсте ширио се на остале. Финално -м добијено је аналогијом према прилозима за начин (силом). У трпном гл. придеву наставци са т, тј. н углавном слободно варирају (убóден / убóдет). Од глагола са инфинитивном основом на -а код гл. именица уопштен је наставак -ање (сигр)ње, м&лBње). Радни гл. придев има следеће наставке: -о, -ла, -ло; -ли. Више је начина градње футура: (а) прост је чувала само старија генерација (запQс(ћем ако се с!^и^тим; дNћ!тен, дNћ!ју); (б) ни сложен футур са променљивим инфинитивом, односно простим футуром, није више био чест (ј) ћем ти к,пbћем, уп. грч. θέλω αγοράσω `хоћу купим`), (в) чест је сложен футур са(да) + през. (С( ћем да bдем / ће да bдемо / с( ће ти к)жем, уп. грч. τώρα θα σου πώ). Потенцијал се гради на два начина -- од имперфекта гл. хтети и променљивог инфинитива (да ћ)в га нáћем) или да + презент (ћ)ву да п%кнем), што је чешће. Oве конструкције су донете у Тракију, а потом су подржане сличним у грчком језику (ήθελα αγοράσει / ήθελα να αγοράσω `шћах купити / шћах да купим`).

У синтакси је нарушен однос падежа правца и места тиме што се шири поље употребе лок. и инст. ЖKн( му т;шла на пут&ку; Ед)н в"лик п)њ ће да донесéмо пр цgквом). Уочено је и ширење употребе партитивног генитива (Уч"р ја убр(ћBву трBв! `јуче ја превртах сено`, Тр)жеју путdка дибNкb `траже дубоке потоке`). Уместо посесивног генитива чешће се користе конструкције типа кbка ми `мој стриц` и у синтагми кbкина ми кућа `кућа мога стрица`. Замена предлога од са до десила се на тракијском терену, где је снажно присутна афереза (од обојака > д-о-бојака). Он има веома широко поље употребе, будући да су многе грчке конструкције калкиране у говору Г. С. (Ду уч+ је пузн( = από τα μάτια τήν γνωρίζει `по очима је познаје`, П&сле је dн уф)ти ду рук! да је изв(ди ду каз(на = πιάνει από το χέρι `ухвати за руку` итд.). Вероватно под утицајем турске синтаксе у инстр. се изгубио предлог с и у значењу средства (Ф(ћали так+м вbлама) и друштва (Ј) ће д-bдем бBјdм ми `са својим оцем`). Уочено је и удвајање објекта личних заменица (Мин" ми ни тр!^и^бује). У конструкцијама ди је користи се интензификатор га (Дb је га áскер). Уместо конструкције ја и ти користи се ми с тобом (Мb с тобdм смо побр(ткиње). Уместо инструментала чим користи се с ким (с к+м ћу да помет"м).

У постпозицији јавља се да у значењу `и` (Иди га удрb т+-да `удари га и ти` али и са и: Удр+ га и т+-да).

Значај овог исељеничког говора је вишеструк. На првом месту, на време је описан и докуметован један српски говор који је данас скоро ишчезао. Затим, он даје слику говора у северној Србији из периода у којем нема много писаних језичких података из те области. Њиме је потврђен и јужнији ареал С-В дијалекта. За историју народног језика значајно је да се јат чувало све до XVI, a можда и до XVII в. Такође је битно да су уз ту фонему егзистирали и икавизми Ш-В типа. Добијена је и потврда да су у то време чуване и предакценатске, али и послеакценатске дужине, као и да је у северној Србији већ био формиран кановачки акценат.

Жарко Бошњаковић

Литература: М. С. Филиповић, Галипољски Срби, Бг 1946; Д. Бојанић Лукач, „О прошлости Галипољских Срба", ЗМСДН, 1967, 48; Р. Тричковић, „Галипољски Срби и Јагодина", ИЧ, 1982--1983, 29--30; П. Ивић, О говору Галипољских Срба, Ср. Kарловци -- Н. Сад 1994; Ф. М. Емецен, „Историја једне миграције с почетка XVI стољећа. Сремски изгнаници на Галипољу", ИЧ, 1995--1996, 42−43; П. Ивић, Српски дијалекти и њихова класификација, Ср. Kарловци -- Н. Сад 2009; Б. Челиковић (прир.), Галипољски Срби, Бг 2012.

 

*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)