ГАЛИЦА
ГАЛИЦА, строго заштићена птица рода Pyrrhocorax породице врана (Corvidae). Средње величине, друштвена планинска чавка је потпуно црног перја, коралноцрвених ногу, виластих (прстастих) врхова крила и изврсних летачких способности. Храни се првенствено бескичмењацима које лови на високопланинским и планинским пашњацима са ниском травом. Гнезда од гранчица, коренчића и вуне гради углавном у шупљинама стена, јама и понора, а у њих женка полаже 3--5 белих, ситно-пегавих јаја. Не сели се. Главним узроком угрожености сматра се обрастање пашњака услед опадања екстензивног високопланинског сточарства. Две су врсте у Србији: жутокљуна и црвенокљуна г. Жутокљуна, P. graculus (дужина 37--39 цм, распон крила 75--85 цм), витког стаса, ситне главе и малог, повијеног жутог кљуна, заобљених крила и троугластог репа (обрис у лету налик боји „мак" у картама). Глас јој је кликтај сличан чавкином. У Србији се гнезди још само на малом броју места (укупно 200--300 парова) у југоисточној, југозападној Србији и на Косову и Метохији, у високим планинама, али понекад и ниже, у кршким понорима. Прилази човеку, па се гнезди и на грађевинама неких скијалишта, а зими се храни на депонијама. Гнезда нису строго колонијална, мада на погодним местима нису удаљена једна од других. Женка у мају почиње да лежи 2--3 недеље. Младунци остају у гнезду још око четири и по недеље, а полетарци се одмах придружују јату, где их хране не само родитељи него и други саплеменици. Ипак је популација у Србији у сталном опадању. Црвенокљуна г., P. pyrrhocorax (дужина 39--40 цм, распон крила 73--90 цм), снажније је грађе, дужег, повијеног црвеног кљуна и више правоугаоног облика крила (крстаст обрис у лету). Глас јој је продоран звиждук. Гнезди се колонијално у Србији само на висинама од око 2.000 м и више, тако да је има једино на Шар-планини и на Проклетијама (30--40 парова). Женка крајем маја почиње да лежи на јајима две и по недеље, али младунци остају у гнезду још око 5--6 недеља.
ЛИТЕРАТУРА: С. Пузовић и др., „Птице Србије и Црне Горе -- величине гнездилишних популација и трендови: 1990--2002", Ciconia, 2003, 12; М. Шћибан и др., Птице Србије, Н. Сад 2015.
В.оислав Васић
*Текст је објављен у 1. књизи III тома Српске енциклопедије (2018)