ГАЛ

ГАЛ, Фрања (Gaál Ferenc), композитор, пијаниста, диригент (Сакачањ, данашња Словачка, 27. III 1860 -- Суботица, 10. XII 1906). Завршио одсекe за клавир и композицију на Музичкој академији у Будимпешти 1882. Школске 1882/83. био је професор и директор Музичке школе у Суботици, а од 1883/84. предавао је и певање у Гимназији, Школи за девојке и у неколико основних школа. У настојању да унапреди наставу у Музичкој школи, предложио је отварање одсека за клавир, побољшање наставе из теорије музике и продужење учења инструмената са дотадашње три на шест година, а Градско веће је те предлоге прихватило 1888. Био је диригент хора и оркестра у Цркви Св. Терезе, први диригент Суботичког индустријског хорског друштва основаног 1898, а сарађивао је и са суботичким Српским певачким друштвом. На пијанистичким концертима у Будимпешти, Бечу, Цириху, Берлину, Минхену, Паризу, Лондону и Риму, поред сопствених дела, свирао је виртуозне композиције Ф. Листа, Ф. Шопена, Ф. Менделсона. Од 1884. наступао је на концертима Добротворне задруге Српкиња у Суботици и Новом Саду. У Србији и Бугарској је наступао 1887. потписујући се као Галовић. Највећу популарност имала су његова хорска дела, посебно за мушки хор, као и соло песме и клавирске композиције На конкурсу за хорске композиције Националног хорског друштва из Будимпеште добио је 1896. две прве награде, а за хорска дела Миса у Ц-дуру и Папска химна медаљу папе Лава XII. У његовим клавирским минијатурама са програмским насловима и у играма (Мазурка, Успаванка, Лабудова песма) осећа се утицај Ф. Шопена, а у виртуозним салонским делима (Цигански плес, Мађарска рапсодија, Мађарска фантазија) утицај Ф. Листа. За клавир у четири руке компоновао је Српску концертну фантазију, коју је посветио Даници Коњовић. Сем мађарским народним напевима био је привржен и словенском мелосу. У композицији Свита на руске и чешко-моравске песме за две виолине, чело, бас, хармонијум или клавир користио је народне напеве из родне Нитре. Српске мелодије обрадио је у музици за мелодраму Марко Краљевић и Арапин (текст В. Миљковић), премијерно изведену 1894. у Суботици. Музику за мелодраму Јадна мајка (Ј. Ј. Змај) посветио је „Господину и побратиму Стеви Ст. Мокрањцу". Компоновао је музику и за комад Буњевка (текст Б. Атанацковић). Транскрипције српских песама објављивао је у листу Zenélő Magyarország. Поводом 25-годишњице рада у Суботичком позоришту је 1903. одржан концерт на којем је дириговао своју Свечану увертиру. Остала дела: хорови Епилог (Az Epilóg) и Љубав (A szerelem); соло песме Протужила Пембе Ајша и За тебе је срце моје; Размишљање над најлепшим песмама Данка Пишта (Merengés Dankó Pista legszebb dalai felett) и Смеса српских песама за клавир; Српски потпури за велики оркестар; Српски секстет (Szerb szextett).

ЛИТЕРАТУРА: Д. Шамбек, „Фрања Гал", Српски музички лист, 1903, 5--6; Б. Х. Војнић, Грађа за живот и дело Гала Ференца музичара 1878--1906, Суб. 1969; M. Kenyeres Kovács, Régi nóta, híres nóta..., Szabadka 1976; A. Влашкалин, Др Јован Пачу и његов круг, Н. Сад 1996; Р. Пејовић, Српско музичко извођаштво романтичарског доба, Бг 1991; Z. Dévavári, Régi házak, régi történetek, Szabadka 2000; Д. Петровић, „Српски музичари у Будиму и Пешти у XIX и почетком XX века", Из историје српско-мађарских културних веза, Н. Сад -- Будимпешта 2003; Д. Јеремић Молнар, Српска клавирска музика у доба романтизма (1841--1914), Н. Сад 2006; П. Тибор, 140 година Музичке школе у Суботици, Суб. 2007; 100 година Суботичке филхармоније 1908--2008, Суб. 2008.

М. Кокановић Марковић